Slika Tajna i melanholija ulice prikazuje opusteli trg sa arkadama koje se smanjuju do u beskraj. Na njemu su samo prazna kola za selidbu, devojčica sa obručom i nestvarno biće koje ima dugu senku. Figura devojčice ima oblik bestelesne senke, bez crta lica. Devojčica i nestvarno biće sa dugom senkom postaju simboli bezličnosti i besmisla. Sredstvo za prikazivanje praznine gradskog prostora je linearna perspektiva koja izaziva osećanje zlokobnog i uznemiravajućeg. Trg je osvetljen hladnom noćnom svetlošću punog meseca, i ima svu poetičnost romantičarske sanjarije, ali i čudno sumoran izgled. To je jedan "zlokoban" prizor u punom smislu te reči - sve ovde ukazuje na neko predskazanje, predznak neznanog i uznemirujućeg značenja. Slika posmatrača uzbuđuje i opčinjuje, a moć nostalgije je veoma očigledna.
Za Đorđa de Kirika ulice, kao i građevine nose u sebi melanholiju i misteriju. Posetivši Versajsku palatu on je objašnjavao: "Sve je zurilo u mene misterioznim očima koje ispituju. A tada sam shvatio da svaki ugao palate, svaki stub, svaki prozor poseduje duh, jednu neprobojnu dušu." I slika Tajna i melanholija ulice za savremenog čoveka ima univerzalnu simboliku. Ona suočava savremenog čoveka sa problemom praznine u čoveku i oko njega.
