Artnit

Subota, 15 Januar 2022 11:39

Nikolaj Berđajev - O Sandru Botičeliju Istaknut

Mogući autoportret Sandra Botičelija sa slike Obožavanje mudraca Mogući autoportret Sandra Botičelija sa slike Obožavanje mudraca

Tragična sudbina nekih odabranih umetnika Kvatročenta može biti odgonetnuta samo dubljim ulaženjem u rascepljenju, necelovitu dušu Kvatročenta, dušu, koju su razdirali suprotstavljeni hrišćanski i paganski momenti. Tragična sudbina Botičelija, najvećeg umetnika Renesanse, koji nam je tek u novije doba postao razumljiv i blizak, daje ključ za razumevanje još uvek neodgonetnute tajne Renesanse.

Botičeli je najlepši, najuzbudljiviji, najpoetskiji slikar Renesanse i, ujedno, najnapaćeniji, najpodvojeniji umetnik koji nikada nije postigao klasičnu dovršenost. U treperavoj duši Botičelija Kvatročento je prešao od Lorenca Veličanstvenog ka Savonaroli. U sudbini Botičelija Kvatročento je shvatio svoju izdaju velikih nada rane hrišćanske Renesanse. Paganska Renesansa Kvatročenta je na kraju počela da se izopačuje, njeni zadaci su se pokazali kao neostvareni i pojava Savonarole je bila suštinski legalna i neminovna. Savonarola uopšte nije bio fanatični neprijatelj i uništitelj umetnosti i lepote. On je podsećao na veliki cilj umetnosti, borio se protiv izopačenja, ali je bio zastupnik samo jednog ekstremnog načela koje, kao ni paganska Renesansa, isto tako nije moglo da vlada u životu. Dok je Botičeli bio veliki slikar paganske Renesanse i dok je slikao svoje Venere za Lorenca Veličanstvenog, on nije izražavao klasični paganski momenat. Njegove Venere su uvek ličile na Madone, kao što su Madone ličile na Venere. Prema uspelom zapažanju Bernsona, Botičelijeve Venere su napustile Zemlju i njegove Madone su napustile nebo. U Botičelijevom stvaralaštvu postoji tuga, postoji čežnja koja ne dopušta nikakvu klasičnu dovršenost. Botičelijev slikarski genije je stvorio po lepoti neviđeni ritam linija. U čitavom Botičelijevom životnom delu postoji neki fatalni neuspeh, on nije ostvario ni zadatak hrišćanske Renesanse, ni zadatak paganske Renesanse. Botičeli nije savršeni slikar. Manje je savršen nego Đoto, sa jedne strane, i Rafael, sa druge. Pa ipak je Botičeli najlepši, najbliskiji i najuzbudljiviji slikar Renesanse. Njegovim slikama nije moguće prići a da se ne oseti neobična uzdrhtalost. U Botičeliju, u njegovoj umetnosti i sudbini se ovaplotila tajna Renesanse. U Botičeliju se pokazuje fatalni neuspeh Renesanse, njena nesavršenost i neostvarivost.

 

Iz dela Smisao stvaralaštva

 

Pročitano 708 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Paleta Nikolaj Berđajev - O Sandru Botičeliju