Sa četvoro dece i starom majkom Zinaida Serebrjakova se vratila u svoj dom iz detinjstva u Sankt Peterburgu. Živela je u užasnom siromaštvu i bilo je nemoguće verovati da je to sada život, a prošlost se raspala kao kuća od karata. Ponekad je u razgovoru ona konvulzivno zaključivala: "Mi živimo sve vreme sanjajući da negde odemo".

Slika Kuća od karata prikazuje četvoro dece siročića Zinaide Serebrjakove, Aleksandra, Ekaterinu, Evgenija i Tatjanu koja se igraju, ali im na licima nije vidljiva radost, već ozbiljnost odraslih. Oni sede za stolom i prave kuću od karata koja bi mogla da padne u bilo kom trenutku. Na ovom stolu je ostavljena lutka i mala vaza sa plavim cvećem. Obilno korišćenje plave boje pojačava tugu scene.