Džordž Stabs je tokom jedne posete Africi, video konja koga je ubio lav. Ovaj doživljaj mu je zaokupio maštu, pa je od njega stvorio novu vrstu slike životinja, punu romantičnog osećanja za velelepnost i surovost prirode. Neki istoričari umetnosti smatraju da je originalna inspiracija verovatno bila poznata antička skulptura koja prikazuje lava koji proždire konja, a koju je Stabs video kada je posetio Rim 1754. godine.
Naslikana u naturalističkom stilu, slika Lav napada konja pridaje emocionalna i simbolična svojstva mita ličnom doživljaju. Slika prikazuje lava koji napada konja u planinskom pejzažu. Olujni oblaci koji se valjaju po nebu pojačavaju utisak zle kobi. Čista belina konja odudara dramatično i simbolično od mračnih stena lavljeg prebivališta. Konj ima uznemiren izraz lica, dok je njegovo telo u grču od bola. On je obuzet strahom i od predstojeće oluje i izgleda dvostruko nemoćan prema tim razornim snagama. Glava konja slikovito izražava osećanja straha, bola i nemoći. Njegove oči zure, nozdrve su raširene, a zubi ogoljeni.
Lako se može zapaziti da je tema slike ubojita i zasnovana na onome što se dešava svakodnevno u prirodi. Ubojita je zato što lav proždire konja, mada je to deo prirode, i to je ono što lav mora da radi da bi preživeo, ali konj želi da živi. Lav je neprijatelj, dok je konj plen. Uzrujane linije lava ističu užas uhvaćenog konja. Intenzitet emocija dodatno naglašava i olujno vreme i divlji pejzaž. Slika kao da ima nameru da prikaže užas konja, i pozove posmatrača da se identifikuje sa lepom i nevinom žrtvom.
Stabs je na ovoj slici zadivljujuće kombinovao svoju čuvenu anatomsku preciznost, kao slikar animalista sa herojskom akcijom, ali i dramu i osećanje koje je zahtevao žanr istorijskog slikarstva.
Od slike Lav napada konja, Džordžu Stabsu je više od trideset godina konj bio jedna od glavnih tema u umetnosti. Istoričari umetnosti ga smatraju najboljim engleskim slikarem konja. On je kombinovao znanje anatomije konja sa shvatanjem psihologije, naturalističkim posmatranjem i mirnim klasičnim osećajem za kompoziciju.
