Slika Proleće je prilično velikih dimenzija. Na njoj je prikazano devet mitoloških likova u voćnjaku. Drveće je puno cvetova i plodova pomorandže. Raznobojno poljsko cveće prekriva zemlju, i naslikano je sa velikom preciznošću.

U središtu slike je Venera, boginja ljubavi i lepote, elegantno odevena. Njeno držanje je graciozno i smerno. Pored nje su tri gracije koje svojom igrom ističu radost i klicanje prirode zbog dolaska proleća. Iznad Venerine glave leprša Kupidon, božanstvo ljubavi dečjeg lika koje drži zažarenu strelicu nišaneći jednu od gracija. Iza Venere je žbun njene biljke, mirte, a ispod njenih nogu je kukurek, vesnik proleća.

Na desnoj strani slike je prikazan bog vetra Zefir, uvijen u plavičasti plašt, naduvenih obraza i spreman da zaduva. On je obgrlio devojku, nimfu Horu i svojim dahom je oplođuje i pretvara u raskošnu Floru - boginju proleća. Flora je u živopisnoj odeći izvezenoj prolećnim bojama. Na levoj strani je prikazan bog plodnosti Merkur u crvenom plaštu i krilatoj obući. On svojim štapom - kaduceusom - rasteruje poslednje oblake i pomaže dolasku proleća.

Kompozicija slike Proleće je zasnovana na centralnoj perspektivi koju određuje figura boginje Venere. Na ovoj slici Botičeli koristi na čudesan način linije kojima daje skladan ritam, a kompoziciju ističe svežim i nežnim bojama. Likovi su prikazani nestvarno, idealizovano. Njihova odeća je prepuna detalja i bogata naborima, lepršava.

Proleće je jedna od najlepših i najzagonetnijih slika u istoriji slikarstva. Linije, obrisi lepih oblika ljudskog tela i lepršave odeće, su sredstvo kojima se Sandro Botičeli služio da bi izrazio ideale humanizma - ljubav, lepotu, vrlinu, sklad.