Rimska boginja Prozerpina je bila kćerka boginje žitnih polja i poljoprivrede Ceres, koja je u grčkoj mitologiji poznata kao Demetra. Nakon što ju je odveo bog podzemlja i smrti Pluton, čiji je grčki pandan Had, u njegovu podzemnu palatu u zemlju mrtvih, i ona postala njegova nevesta, njena majka Ceres molila je vrhovnog rimskog boga Jupitera da je vrati na zemlju, a on je pristao na to, pod uslovom da ona ne uzima voće iz podzemnog sveta. Ali, ona je pojela jedno zrno nara, i osuđena je da ostane zarobljena do kraja svog života šest meseci svake godine u njenom sumornom podzemnom zatvoru.
Na slici Prozerpina predstavljena je ova rimska boginja kao carica Hada u sumornom hodniku svoje palate, sa fatalnim voćem u ruci, narom, čija boja mesa privlači pažnju posmatrača, jer se poklapa sa bojom njenih punih usana. Dok ona prolazi, a odsjaj svetlosti udara na zid iza nje formirajući neki ulaz koji se iznenada otvara, i za trenutak prima svetlost gornjeg sveta, uronjena u svoje misli ona baca krišom pogled prema njemu. Njene tužne oči, hladnoplave boje kao na većini slika Rozetija, posredno su zagledane ka drugom carstvu. Bršljan iza nje, kako je Rozeti naveo, predstavlja sećanje i prolaznost vremena, senka na zidu je njeno vreme u Hadu, deo sunčeve svetlosti njen pogled na zemlju. Njena haljina, kao razlivanje vode, sugeriše na okretanje plime, a kadionica označava model kao besmrtan.
Model za sliku Prozerpina bila je Džejn Moris, izuzetno lepa žena, sa delikatnim crtama lica, vitkim rukama, besprekorno bledom kožom, istaknutom bujnom crnom kosom. Dante Gabrijel Rozeti je sliku naslikao u vreme kada je njegovo mentalno zdravlje bilo krajnje nesigurno, a njegova ljubav prema Džejn Moris bila opsesivna. Simbolika na ovoj slici dirljivo govori o stradanju Prozerpine, kao i stradanju Džejn Moris, koja je imala neprilike između muža, oca njene dve ćerke koje je obožavala, i njenog ljubavnika.
