Poput starih majstora, Vinsent van Gog se posmatra kritički u ogledalu. Slikanje sebe je ispitivanje koje često dovodi do krize identiteta. Tako je on i pisao svojoj sestri: "Ja sam u potrazi za dubinom sličnosti koja se ne dobija kod fotografa." A, kasnije piše i svom bratu Teu: "Ljudi kažu, a ja sam spreman da verujem, da je teško da sebe poznajem, ali nije lako da sebe slikaš. Portreti koje je naslikao Rembrant su više nego pogled na prirodu, oni su više kao otkrovenje."

Na slici Autoportret Vinsent van Gog prikazuje svoju glavu i deo tela. On nosi odelo koje je u boji graška, kao i jakna u kojoj je obično slikao. Pažnja je usmerena na lice. Njegove karakteristike su težina i mršavost, a zelene uokvirene oči izgledaju beskompromisno i anksiozno. Osnovna boja, mešavina apsint zelene i bledotirkizne, pronalazi kontrapunkt u svojoj komplementarnoj boji, vatrenonarandžastoj na bradi i kosi. Nepokretnost modela je u suprotnosti sa talasastom kosom i bradom, izražena i naglašena u halucinantnim arabeskama u pozadini.

Autoportret je verovatno najintenzivniji autoportret u istoriji umetnosti. Ova slika je portret unutrašnje krize Vinsenta van Goga. Njegove prodorne oči nas drže paralisanim, ali njihov fokus nije na ono što se dešava izvan, već u njegovoj glavi. Energija slike gradi se od očiju koje su najčvršće izvučene karakteristike. Ritmovi poteza četkice Van Goga se prostiru na ravan lica, dobijaju energiju kao što je talasanje kroz sako i kosu, i na kraju upadaju u vrtlog turbulencije u ledenoplavoj pozadini. Hladna plava i zelena boja koje on koristi su obično mirne boje, ali kada su u suprotnosti sa njegovom živom crvenom kosom i bradom na slici stvaraju neskladnu poruku koja savršeno postavlja psihološki ton autoportreta. Ovo je veoma hrabra slika čoveka koji pokušava da se održi, ali kao da se i dalje bori sa svojim unutrašnjim strahovima.