Hrišćanske propovedi Rubljova, njegova vera u Boga - sve nam je to tuđe i to ne možemo da prihvatimo.
Ali, to nije ono najvažnije u Rubljovu.
Najvažniji od njega su - njegovi zahtevi.
Njegova žeđ za saznanjem, njegove sumnje, njegova ljubav prema čoveku, njegovo slavljenje čoveka.
Ne možemo da ne sagnemo glavu pred radoznalim moskovskim monahom, koji je i pre šest stotina godina uspeo da sačuva u svim teškim iskušenjima, među odvratnostima i gnusobama svog doba potpuno poverenje prema životu i budućnosti.
Ne možemo da se ne ponosimo time što je ime Andrej Rubljov - rusko ime.
Pet stotina i više godina, govoreći o Andreju Rubljovu ljudi su zamišljali usamljenu ćeliju i nepokretnu figuru zagonetnog monaha sa licem skrivenim u senci.
Usamljena ćelija nikada nije ni postojala.
Zagonetni monah nikada nije okretao lice od ljudi.
On je samo očekivao kada će ljudi ugledati njegovo dobro, nasmešeno lice.
Iz romana Andrej Rubljov
