Fernan Leže je verovao da mehaničko doba ima sposobnost lečenja haosa koji se desio tokom Prvog svetskog rata, i za tu svrhu sveo figure na svojim slikama na mehaničke oblike. "Ja sam razbio ljudsko telo, pa sam počeo da ga ponovo spajam", rekao je Fernan Leže. Tako i portret Žena sa knigom, zbog jednostavnih, čvrstih oblika daje utisak da je žena mehanizovana verzija sebe. Na glatkim površinama volumetrijske žene, buket cveća, kao i knjiga evociraju mehaničke delove okupljene zajedno.
Metalik sjaj i čvrsta geometrija su stilski postupci koji su vidljivi na slici Žena sa knjigom i ponavljaju se na mnogim slikama Fernana Ležea iz tog perioda. Ovaj portret odaje utisak da čvrst ženin stav i čvrsta figura nude udobnost posle nevolja koje je doneo Prvi svetski rat.
