Na slici Jorgovan Mihail Vrubelj opisuje elementarni svet skriven pod velom sumraka. Čini se da oživljava prirodu duhova podignutih iz drevne mitološke svesti, koji su duše cveća i biljaka. Mesečeva svetlost otkriva konture jedne od njih: dušu grma jorgovana i šumske vile. Sveže, mirisne grupe cvetova jorgovana ističu se pored bledog, zamišljenog, zagonetnog lica devojke nalik na vilu, koja kao da izlazi iz jorgovana.

Mihail Vrubelj slika špahlom i zahvaljujući ovoj tehnici izgleda kao da grm jorgovana na slici Jorgovan raste, i da se iz dubine mračnog prostora pretvara u fantastične kristale, koji blistaju na mesečevoj svetlosti. On ne završava vrhove cvetova, što čini da izgledaju kao da su prekriveni jatom lepršajućih leptirica, i tako stvara njihov oblik, koji je u neprestanoj transformaciji. Hladna ljubičasta svetlost zrači sa cvetova, spektralno blistavih u tami noći. Njihova lepota je lepota života. Koncentracija ljubičastih nijansi stvara iluziju da je atmosfera zasićena mirisom jorgovana, a tamna noć popunjena njihovim dahom.

Slika Jorgovan otkriva romantične težnje Mihaila Vrubelja. Jedan od njegovih savremenika napisao je da ga je priroda zaslepela.