Pol Sezan ne predstavlja verno prirodu kao njegovi savremenici, već kroz igru svetlosti i senke pridaje mnogo veći značaj strukturi slike. Priroda za njega ima drugačiju vrednost nego za impresioniste i realiste. Dugim studijama, pažljivim posmatranjem i upornim razmišljanjem o onome što gleda, on je kako sam kaže, "postao vidovit za prirodu... Hteo sam da kopiram prirodu, nije mi uspevalo, ma sa koje strane je uzimao. Ali, bio sam zadovoljan sobom kada sam otkrio da se ona mora predstaviti pomoću nečeg drugog, pomoću boje kao takve. Priroda se mora predstaviti, ne reprodukovati... Predeo se reflektuje, harmonizuje, misli sebe u meni. I ja ga objektiviziram i fiksiram na svom platnu... Čini mi se da sam ja subjektivna svest tog predela, a moje platno objektivna svest... Kada slikam, ne mislim ni o čemu, gledam boje koje se ređaju kako hoće, same boje uređuju sve - drveće, polja, kuće. Postoje samo boje i u njima jasnost, biće koje ih misli... Sve se u prirodi modelira kao lopta, kupa ili valjak. Slikanje se mora učiti na osnovu tih jednostavnih formi."

Za Pola Sezana umetnost nije ni mimetičko kopiranje predmeta, ni neki iracionalan univerzum, već jedna paralelna stvarnost koja ima sopstvene zakone izgradnje i samosvojne strukture. On smatra da je umetnost harmonija paralelna sa prirodom i predlaže novi tip vizuelnog posmatranja stvarnog sveta. Studirajući prirodu uvek vidi i misli sliku, i kaže: "Slikarstvo je optika, sadržaj naše umetnosti leži primarno u onom što naše oči misle..."

Prirodu i predmete Pol Sezan vidi iz različitih uglova, a neke od tih tačaka posmatranja skuplja i povezuje na jednoj slici. Da bi "uhvatio" suštinu prirode i predmeta, on ih ne preslikava već ponovo slikarski konstruiše. Pejzaže i predmete iz prirode je razlagao na osnovne geometrijske oblike - kocku, loptu i valjak, i zbog toga se može smatrati prethodnikom kubizma.