Žan Fransoa Mile je sliku Angelus naslikao po narudžbini američkog kolekcionara umetničkih dela Tomasa Epltona, koji je iz nepoznatih razloga odbio da je kupi kada je bila završena. Mile je kasnije izmenio sliku uključujući crkveni toranj u pozadini i promenio prvobitno ime Molitva za krompir u Angelus. Krajem 1860. godine za ovu sliku jedva je uspeo da dobije oko hiljadu franaka. Godinu dana pre njegove smrti slika je bila prvi put izložena u Briselu 1874. godine. Kasnije je slika menjala vlasnika više puta.

Slika Angelus prikazuje seljaka i seljanku tokom vađenja krompira u Barbizonu, sa crkvenim tornjem u pozadini. Dok stoje u polju sa pognutim glavama, oni izgovaraju Angelus, molitvu koja obeležava Blagovesti. Seljanka sa belom kapom i dugom plavom keceljom preko haljine krsti ruke, a na njenom licu je vidljiv molitven izraz. Pored njenih nogu je korpa sa izvađenim krompirom, a na njenoj drugoj strani kolica sa jednim točkom puna praznih vreća. Seljak drži svoju tamnu kapu sa strahopoštovanjem, a pored njega je vila koja stoji uspravno, zabodena u zemlju.

Mile je naslikao mir sumraka, ružičasti sjaj zalaska sunca koje "proždire" polja, dok crkvena zvona kao da ispunjavaju večernji vazduh i pobožne stavove seljaka. Oblaci su pocrveneli od sjaja zalaska sunca. Deo neba ispunjava let jata ptica.

O nastanku slike Angelus Mile je 1865. godine rekao: "Došao sam na ideju za Angelus kada sam se setio da je moja baka, slušala kako zvoni zvono dok smo radili na poljima i uvek smo prestajali da radimo da bi izgovorili reči molitve Angelus za siromašne koji su umrli." Dakle, to je sećanje iz detinjstva koje je bilo tema ove slike, a ne želja da se slavi neko religiozno osećanje.

Žan Fransoa Mile je na slici Angelus želeo da uhvati ritam nepromenljivog života seljaka u jednostavnoj sceni. Ovde se fokusirao na kratku pauzu, trenutak predaha seljaka u polju. Sami u prvom planu slike, u velikoj praznoj ravnici, seljak i seljanka dobijaju monumentalni kvalitet, uprkos maloj veličini same slike. Njihova lica su ostala u senci, dok je svetlost naglasila gestove i položaj. Ovu svakodnevnu scenu Mile pretvara u arhetip. Možda to objašnjava neobičnu sudbinu slike Angelus i neverovatan nalet patriotskog zanosa kada je muzej Luvr pokušao da je kupi 1889. godine.