Doba dana na slici Antib, ružičasti oblak se može razlikovati po boji oblaka i neba, i izgleda kao zalazak sunca. Različiti efekti koje svetlost zalaska sunca ima na slici stvaraju temu koja ih ujedinjuje.
Da bi počeo temu zalaska sunca, Pol Sinjak je morao pažljivo da izabere paletu boja koja će odražavati ovo doba dana. Tako slika sadrži mnoge nijanse ljubičaste, ružičaste, svetlozelene boje za more i travu, širok spektar plave, od svetlosti do mraka, nešto malo nijanse tamnocrvene boje za kontrast, i narandžastu boju za delove u kojima sjaj zalaska sunca baca to konkretno svetlo na zemlju i na nebo. Ova paleta boja je uobičajena na slikama iz serije pejzaža u Antibu.
Kao i na mnogim svojim slikama iz Antiba, Pol Sinjak je počeo sa osvetljenjem sunca, a prva dominantna stvar na slici je oblak. Oblak je uglavnom ružičast, osim narandžastih delova na vrhu, koji sugerišu, da je sunce zaklonjeno iza oblaka. Boja oblaka, koja je izvedena od boja zalaska sunca, proteže se u svakom delu predela ispod nje. Jezero je potpuno ružičasto, a tamnoplavo i zeleno kopno je u prvom planu, i dalje od samog oblaka. Međutim, kopno se proteže dalje u pozadini, osvetljeno u svetloplavoj boji, koja više podseća na nebo iza oblaka i ružičasti i topli sjaj samog oblaka.
Zainteresovanost Pola Sinjaka za promene doba dana može se primetiti u svetlosti unutar pejzaža, što je primetno na slikama iz perioda kada je bio impresionista. U stvari, čini se na prvi pogled da je naslikao mnoge slike iz serije pejzaža u Antibu, uključujući Antib, ružičasti oblak, kao impresionističke slike u akvarelu. Kada je sreo Žorža Sera Pol Sinjak je počeo da eksperimentiše sa pointilizmom. Pointilizam, kao što se jasno može videti na ovoj slici, je stil u kome se male tačke čiste boje koriste u sistemskim obrascima da stvore sliku. Ovaj Sinjakov stil mešanja boja, umesto toga suprotstavlja tačke da stvori ovaj efekat iz daljine. Da bi naslikao različit nivo osvetljenosti, Sinjak proširuje ili sužava distancu između tačaka. Svetlije strane su stvorene ostavljanjem belog prostora na slici između tačaka, dok tamnije nemaju uopšte nikakav razmak između tačaka. Mešanje se može primetiti na mnogim delovima slika, kao što je na vrhu oblaka u kojoj se žute i ružičaste tačke smenjuju da bi stvorile narandžasti sjaj sunca.
Pol Sinjak je naslikao Antib, ružičasti oblak 1916. godine, dve godine nakon početka Prvog svetskog rata. 29. januara iste godine, Pariz su bombardovali nemački cepelini. Možda je to bila inspiracija i za sliku Pola Sinjaka koji je želeo da prenese delikatnu ravnotežu između života i smrti, lepote i katastrofe. Oblak na slici je ružičaste boje, ali je i mnogo različitih nijansi crvene, žute, narandžaste boje. To bi moglo da znači da je postavljena scena za vreme zalaska sunca, što je čini veoma mirnom i opuštenom slikom. Međutim, ista upotreba boja stvara neobičan prikaz, kao da se pojavljuje oblak sa površine, a ne da je na nebu. Moglo bi se tvrditi i da je oblak rezultat neke vrste eksplozije.
