Posle ponovne udaje za meksičkog slikara Dijega Riveru, u decembru 1940. godine život Fride Kalo dobija nešto mirniji tok, iako su vodili odvojene živote. U ovom periodu na njenim slikama dominiraju teme iz svakodnevnog života: životinje, deca, cveće i selo. Na mnogim autoportretima tokom ovog perioda ona slika i svoje kućne ljubimce. Ona je naslikala i svoj autoportret Ja i moji papagaji, iste godine kada joj je umro otac i kada je imala ljubavnu aferu sa jednim od najuspešnijih fotografa portreta u Sjedinjenim Američkim Državama, Nikolasom Marejom.

Slika Ja i moji papagaji prikazuje Fridu Kalo u pratnji njena četiri plavo-zelena papagaja, dok puši cigaretu i svetlucavu zlatnu pozadinu. Na njenom licu prisutan je izraz koji sadrži strogost. Na njemu ona naglašava svoje nedostatke, suvišne dlačice na licu, brčiće. Čini se da prikazano perje, nije perje amazonki i više nalikuje na perje druge vrste papagaja. Frida kombinuje tople boje sa oštrim tonskim kontrastima da bi prenela nevidljivu vlažnost, kao i letnji delikatni znoj celog tela.

Autoportret Ja i Moji papagaji sadrži veliko nadrealističko slikovito izlaganje. Frida Kalo prikazuje papagaja. Asteci su ga smatrali svetlim i natprirodnim bićem i povezivan je sa vradžbinama. Frida je sebe povezivala sa vračanjem i divno je prikrivala sebe, posebno na svojim slikama. Ova četiri papagaja "pozajmljena" su iz hinduističkih slikovitih prikazivanja u kojima se smatraju nosiocima ljubavi boga Kama i postali su erotski simboli Fridinog odnosa sa čuvenim fotografom Nikolasom Marejom. U astečkoj mitologiji papagaji se nazivaju nahual, što znači onaj koji ima mnoge oblike. U svojoj umetnosti Frida je prikazivala sebe u mnogim oblicima. Za nahuala se kaže da donosi novu realnost na svetlost, pridružuje duh. Zato se njeno slikanje životinja, a posebno krilatih životinja može posmatrati kao njen nahual, koji je povezuje sa realnošću duhovnog sveta.