Kao sredstvo umetničkog izražavanja liniju koriste prvi crtači iz paleolita. Oni su svoje crteže ostavili još pre 20 000 godina na zidovima pećina. To su crteži divljih životinja koji su urezani ili isklesani na kamenim zidovima pećina. Linije su izvlačene ugljenisanim komadom drveta ili zašiljenim komadom kosti, prstima ili grubim četkama od životinjske dlake. Jedan od najznačajnijih crteža iz tog perioda na kojem su linije snažno i sigurno prikazale život je crtež Ranjeni bizon iz pećine Altamira u severnoj Španiji. Linijama se snažno prikazuje oblik, a crtežu se daje plastičnost. Dostojanstvo bizona na umoru dato je kontrastnim senčenjem.

Svojim crtačkim rukopisom iskazanim kroz liniju mnogi umetnici ostavili su večni trag u istoriji umetnosti. Ti umetnici su pripadali različitim epohama i umetničkim stilovima. Oni su se u istoriji umetnosti izdvojili kao veliki crtački svetionici u svom i u svim drugim vremenima.

Italijanska renesansa je iznedrila crtače čiji su crteži vekovima predstavljali ideale u crtanju. Tako je to i u našem modernom vremenu kada teško možemo govoriti o postojanju nekih ideala.

Mikelanđelo Buonaroti je svojim finim, lakim linijama opisivao torza, ruke, prste iz svih uglova na svodu Sikstinske kapele. Mišićava tela su prikazana snažnim linijama punim izražajne snage. Njegove široke linije stvorile su moćne forme.

Leonardo da Vinči je stvorio crtež kroz celu kišu senki izraženih dugim linijama. Tvrde konture su uklonjene ublažavanjem linija oblika i atmosfere. Linijama je postigao snenost i tajanstvenost svojih crteža i izrazio atmosferu nedokučivog. To je najbolje vidljivo u njegovom poznatom crtežu Glava žene sa sklopljenim očima.

Linijom i kroz svoj večni likovni rukopis na crtežu izražavali su se i veliki umetnici poput Rembranta van Rajna, Alberta Direra, Vinsenta van Goga.

Rembrant van Rajn je svoju liniju beležio sepijom, tušem, mastilom, bojom i guščijim perom i njome svojim crtežima udahnuo večni život. Sa nekoliko elipsastih linija ili sa nekoliko dinamičnih sukobom raštrkanih linija stvarao je portret. Posebno je živ i dinamičan crtež lavice koja jede pticu. U samo nekoliko sabijenih linija, izvučenih ugljenom prikazana je snaga lavice.

Albert Direr je takođe, svojom linijom stvorio svoj originalni crtački rukopis. Njegovi autoportreti kako dečački tako i oni iz zrelog doba nose u sebi jedinstvene pretpletaje linija različitih tonova, debljine i izražajnosti. Njegova linija je dugačka, precizna, čvrsta i tanka. Kod njegovih crteža ona ima svoj tok. Kod portreta njegove majke ona teče od temena do glave sa osećanjem za bitno i značajno.

U crtežima Albert Direr oživljava životinje. Kod čuvenog crteža morža linijice teku uporedo prikazujući živopisno njegovu glavu. Osobenost morža izražena je jasnom i nepomućenom konturom, u spletu i tkanju linija.

Vinsent van Gog je sledeći svoj prirodni instinkt preporodio umetnost crtanja. Njegova linija smelo i snažno izražava njegov unutrašnji svet i osećanja. Linije na crtežu vibriraju i crtež postaje eksplozija linija. Elemenat crteža preovlađuje i na njegovim slikama. On linijom ostvaruje ritam i prostor, rešava perspektivu i postiže čudesno treperenje slike. To je posebno upečatljivo na njegovoj slici Dve seljanke kopaju na snežnom polju.