Artnit

Paleta

Nedelja, 08 April 2018 10:35

Andrea Mantenja - Vaskrsenje

Italijanski renesansni slikar Andrea Mantenja kao i drugi umetnici tog doba je eksperimentisao sa perspektivom, kako bi se stvorio osećaj veće monumentalnosti. Njegovi metalik pejzaži i donekle kamenite figure ukazuju na fundamentalno skulpturalni pristup slikanju. Na slici Vaskrsenje iz 1457-1459. godine on iskazuje duboko osećanje za prirodu, a u prikazivanju nekih likova vidljiv je uticaj Đovanija Belinija, italijanskog slikara rane renesanse. Slika se danas nalazi u Muzeju lepih umetnosti u Turu.

"Tama - crna, zloslutna tama - prekriva celu scenu: samo iznad proklete šume, kao kroz neku strašnu pukotinu na turobnoj tavanici, poplava kiše - "pljusak, bezbojna voda" - sliva se svom silinom, šireći jezivu avetinjsku svetlost, užasniju čak nego opipiljiva noć. Zemlja već brekće potmulo i brzo! Potamneli krst drhti! Vetrovi su prestali - vazduh je stao - ispod njihovih nogu potmula tutnjava, neki od one bedne gomile počinju da beže nizbrdo. Konji su nanjušili užas i postaju neukrotivi zbog straha. Brzo se približava trenutak kada, skoro presavijen nadvoje od sopstvene težine, gubeći svest zbog gubitka krvi koja teče u uskim potočićima iz Njegovih rasečenih vena dok mu se slepoočnice i grudi kupaju u znoju a crni jezik suši od jake samrtne groznice, Isus uzvikuje: "Žedan sam". Smrtonosno sirće mu prinose.

Opčinjen kretanjem vode kao predstavom, a ponekad i metaforom životnih sila, ritmičkog sklada i prirodnog jedinstva, Leonardo je zapisao: "Voda koju dodirujete u reci poslednja je koja je protekla, i prva koja nailazi. Tako je i s vremenom." U svim Leonardovim rukopisima nema bolje metafore niti istinite tvrdnje o njegovoj osnovnoj tezi koja objašnjava prirodne događaje i čovekov život, otkriven u trenutku vremena. Kada tome dodamo i Leonardovu preporuku da slikar treba da slika dve teme, čoveka i namere njegove duše, vidimo da je u nekoliko rečenica sadržana čitava teorija umetnosti.

Utorak, 03 April 2018 10:57

Žan Ogist Dominik Engr - Proleće

Sliku Proleće poznatu i po nazivu Izvor Žan Ogist Dominik Engr je počeo u Firenci oko 1820. godine, ali nije završena sve do 1856. godine u Parizu. Na slici je posebno upečatljiv uticaj tehnike svojstvene skulpturi na tretmanu nimfe. Likovni kritičari tog vremena pitali su se zašto je Engr želeo da stvori figuru idealne lepote i sa udelom realizma. Danas se ova slika nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Nedelja, 01 April 2018 11:12

Đoto di Bondone - Ulazak u Jerusalim

Đota di Bondonea je proslavio grandiozan posao koji je obavio u kapeli Skrovenji u Padovi, poznatoj kao kapela Arena. On je u ovoj kapeli radio od 1304. do 1306. godine i stvorio najvažniji ciklus fresaka. U srednjoj zoni levog zida, na pretposlednjem mestu prema slavoluku nalazi se freska Ulazak u Jerusalim, koja je deo skoro kinematografske serije slika koja pokriva zidove kapele pričajući o životu Bogorodice, kao i o životu Isusa Hrista u prelepim sjajnim bojama koje su još uvek izvanredno dobro očuvane.

Lazarevo vaskrsenje je jedna od poslednjih slika Mikelanđela Merizija da Karavađa. Ovu sliku je naslikao po narudžbini đenovskog trgovca Đovanija Batiste de Lazarija, koji mu je platio 1000 skuda, dva puta više nego što je ikada dobio za neki rad. Karavađo je umro 1610. godine za manje od godinu dana od njenog nastanka. Po svedočanstvu vajara Frančeska Suzina, slika je međutim oštro kritikovana. U nastupu gneva Karavađo ju je uništio i u rekordnom roku je naslikao drugu varijantu, koja se danas nalazi u Regionalnom muzeju u Mesini.

Četvrtak, 29 Mart 2018 11:06

Rembrant van Rajn - Uvod u slikara

Živim sa roditeljima na Vederstegu - u kući u kojoj su nekada bila vešala - u maloj ulici koja gleda na reku Rajnu koja teče ka dinama i Severnom moru. Naša kuća je kao i ostale kuće sa fasadom od crvene cigle, visokim prozorima ojačanim olovom i strmim krovom. Sa prozora od kupatila vidi se kuća Vajt gejt preko puta gradskih zidina i dve vetrenjače koje polako okreću svoja krila. Džinovi koji čuvaju našu tvrđavu u vremena ratova! Kada su jednu od njih spalili oni prljavi Španci koji su osvojili naš grad, moja baba je naredila da se ona ponovo izgradi i to odmah. Pored škripe drveta i osovina, sve je ostalo tiho.

Sreda, 28 Mart 2018 10:37

Džon Vilijam Nort - Proleće

Džon Vilijam Nort je bio britanski slikar pejzaža i ilustrator, istaknuti član grupe umetnika poznatih kao idiličari zbog osetljivih i eteričnih kvaliteta njihovih pejzaža. Termin "idilično" može da bude bolje primenjen na njegove ranije crne i bele pejzaže, koji su bili podstaknuti potrebom da se ilustruje određeni literarni narativ. Njegovi kasnije slike, akvareli međutim pokušavali su da izazovu osećaj duhovne komunikacije sa prirodom. Slika sa ovom temom Proleće, koju je naslikao oko 1888-1890. godine danas se nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.

Petak, 23 Mart 2018 11:23

Herbert Rid - O Polu Sezanu

Sezan je uvek isticao da je je ljudska percepcija u suštini "nejasna", i u pismu Žoakenu Gaskeu govori o "onim nejasnim senzacijama koje rođenjem donosimo na svet". Ali je mislio da umetnik treba da bude u stanju da koncentracijom i "istraživanjem" unese red u tu zbrku, i da je umetnost u suštini postizanje tog strukturalnog reda unutar polja naših vizuelnih senzacija.

Petak, 23 Mart 2018 11:17

Pol Sezan - Portret gospođe Sezan

Jedan od najčešćih modela Pola Sezana je bila Ortans Fike, koju je upoznao u svojoj 30. godini u Parizu 1869. godine kada je imala 19 godina i radila na povezivanju knjiga. Ona je postala njegova žena 1886. godine, a njenih 27 portreta slikao je više od 20 godina. Portret gospođe Sezan koji je naslikao između 1885. i 1890. godine danas se nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Vi ste ovde: Home Paleta