Artnit

Zbirka pesama Đulići uveoci Jovana Jovanovića Zmaja je gorka, duboka, puna bola. Smrt je nad njom i u njoj. Pesma Pođem, klecnem, idem, zastajavam je jedna od najlepših iz te zbirke. Ona spada u grupu uvelaka koji su neposredna reakcija pesnika na život i smrt.

Slika Žena u plavom spada među najlepša dela Anrija Matisa, poznatog francuskog slikara XX veka. Slika se danas nalazi u Muzeju umetnosti u Filadelfiji.

Blizo do neba je gora čarna,
Ne treba orlu tek jedan let
Samo da pusti krila nemarna -
Prezro je - davno prezreni - svet.

Polje maka u Aržanteju je poznata slika Kloda Monea, slavnog francuskog impresioniste iz XIX veka. Klod Mone nije slikao pejzaž, već impresiju pejzaža. Ništa na ovoj slici nije slikano precizno, sve se naslućuje. Danas se slika nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Roman Proces Franca Kafke počinje iznenadnim hapšenjem glavnog junaka, Jozefa K., prokuriste u banci. Stražari koji mu to saopštavaju ne znaju da mu objasne zašto je uhapšen. Oni mu jednostavno kažu: "Postupak je u toku i Vi ćete na vreme to saznati". Ni nadzornik koji ga saslušava u sobi gospođice Birstner, daktilografkinje koja je vrlo rano odlazila na posao i kasno se vraćala, ne saopštava mu razlog hapšenja, ni naredbodavca.

Zeleno, volim te, zeleno.
Zelen vetar, zelene grane.
Brod na moru
i konj u planini.

Vilijam Šekspir je likove u drami Hamlet reljefno oblikovao, živo i ljudski uverljivo. Svi likovi su snažno osvetljeni kroz odnos prema Hamletu. Oni se menjaju u toku radnje promenom životnih situacija i okolnosti, prolaze pred nama kroz složen razvoj pun ljudskih protivrečnosti. Oni ne žive samo trenutkom svoje sadašnjosti, nego i svojom prošlošću, sukobljavaju se sa svojom sredinom, ali i sa samim sobom.

Velika Sfinga je najveća skulptura ikada napravljena. Nalazi se u Egiptu, na kraju pustinje Sahare, u Gizi kod Kaira. Ona je jedan od spomenika koji su postali simbol civilizacije starog Egipta i smatra se čuvarem piramida u Gizi.

Milan Rakić u svojoj rodoljubivoj poeziji izražava potpuno nov odnos prema otadžbini. Njegove pesme predstavljaju sintezu kosovskog stradanja i velikih zadataka koji očekuju njega i njegovu generaciju.

Korpa voća je remek-delo čuvenog italijanskog slikara baroka, Mikelanđela Merizija da Karavađa. Ne zna se tačno kada je naslikana, ali smatra se da je nastala oko 1571-1610. godine. Slika se nalazi u biblioteci Ambroziana u Milanu.