Artnit

Za sreću, Džimi, daj mi šapu ti.
Takve šape niko neće naći.
Hajde da lajemo na tišinu mi
baš kada će plav mesec izaći.
Za sreću, Džimi, daj mi šapu ti.

U svom članku Krivokletnici koji je objavljen u beogradskom listu Pravda 1935. godine, Sreten Vukosavljević opisuje dvojaki moral jugoslovenskih seljaka tridesetih godina, njihov osećaj povezanosti i obaveze prema suseljanima, a potpune neobavezanosti prema državi. Kao i u vreme Osmanskog carstva, oni se ni sada nisu identifikovali s moralom i pravom države u kojoj su živeli. Članak je objavljen i u knjizi Sretena Vukosavljevića, Pisma sa sela, pod naslovom Krivokletnici. Sreten Vukosavljević piše:

Stevan Sremac 1906. godine objavljuje roman Zona Zamfirova. Osnovnu fabulu romana, priču o ljubavi Mana Kujundžije i lepe čorbadžijske kćerke Zone Zamfirove Stevan Sremac smešta u Niš, s kraja XIX veka. U njoj se prikazuje savremena društvena stvarnost južnih krajeva Srbije, naročito Niša u periodu prelaženja iz turskog feudalnog u napredniji kapitalistički poredak mlade građanske klase Srbije.

Kosmos je jednogodišnja cvetnica poreklom iz suptropskih područja Amerike. Ime potiče od grčke reči cosmos, što znači sklad. Nežne bledozelene latice i blistavi cvetovi jarkih boja su ukras vrtova, a sve češće i terasa i balkona. Ovo je veoma otporna baštenska biljka koja ne traži skoro nikakvu negu.

Bio vašar, veliki godišnji vašar, pa se sleglo tu sve i sva. Gmiže narod kao mrav izmeđ' kola, šatri i gomila espapa. Ovamo leži po zemlji grnčarija, tamo drvenarija, staklarija, gvožđarija, pa onda čitava brda lubenica i dinja. A šatra do šatre. U jednoj se prodaje platno, belo i šareno; u drugoj gotovo odelo, u trećoj medeni kolači, u četvrtoj perle, dugmad, igle, konci, češljevi i hiljadu drugih sitnurija.

Edgar Dega je na slici Čaša apsinta iz 1876. godine prikazao uobičajeni prizor iz boemskog života Pariza krajem XIX veka. Njegovo duboko osećanje ljudskog karaktera daje težinu, čak i na slučajni prizor kakav se vidi na ovoj slici. Neki od prvih naziva slike bili su: Skica francuskog kafea, ili Figure u kafeu, ali Dega je 1893. godine promenio naziv u Apsint, ime po kojem je i danas poznata. Slika se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Trpezarija je mesto okupljanja porodice i prijatelja za svakodnevne obroke, ali i za posebne prilike. Bez obzira na njenu formu ili dimenzije u njenom uređenju bitnu ulogu uvek ima boja. Pravi izbor boja učiniće njen prostor prijatnim i udobnim mestom, i daće osobenu notu enterijeru doma.

Većina ljudi dobrovoljno poštuje običaje svoje zajednice. Oni teže ka njenim vrednostima i pritom često zapostavljaju sebe zarad zajedničkih ciljeva. Na konformnost sa pravilima svoje zajednice u velikoj meri utiču ugled u društvu, prestiž, a sa druge strane sramota, "crni obraz".

Ogist Roden, prvi genijalni vajar posle Đan Lorenca Berninija, je dao novo značenje vajarstvu. Šta je ostvario vidi se već na prvom delu koje je pokušao da izloži 1864. godine u Pariskom salonu, Čoveku slomljenog nosa. Ova bronzana skulptura visine 24 santimetara nalazi se u muzeju Roden u Parizu.

Ljiljan ili krin kako se često zove u narodu spada u najstarije baštenske biljke i u najpopularnije rezano cveće. Njegovi veliki cvetovi zanimljivih oblika i raznovrsnih boja ukrašavaju entetijer i eksterijer doma. Gaji se u vrtovima, a sve češće i u saksiji ili žardinjeri na terasi i balkonu.