Artnit

Čisto snebivajući se prijeđoh opkop, pokretni most, pa unutrašnja gradska vrata, pa uđoh na Placu, među dva dugačka reda jednolikih, od starine mrkih dvorova, sa svedenim vratima i prozorima pri dnu, te mi se učini da prolazim kroz kakvu fantastičnu ulicu, koja će me odvesti u njeki neslućen kraj, kaki se u snu priviđa čovjeku!

Česta i omiljena tema Sime Matavulja u pripovetkama je život ljudi u njegovoj rodnoj Dalmaciji. U pripoveci Uskrs Pilipa Vrlete, izrazito obojenoj lokalnim koloritom, iskazanoj originalnim narodnim jezikom spojene su dve kontrasti - veselje i smrt u zanimljivim i prividno čudnim pripovedačkim slikama, koje donose ubedljive životne istine.

Pripovetku Bogorodica Trojeručica Simo Matavulj je napisao u tri varijante, sa tri različita naslova: Čudotvorna ikona objavljena u časopisu Javor 1893, Trojeručica, objavljena u časopisu Delo 1894, i Bogorodica Trojeručica u zbirci Nemirne duše, objavljene 1908. godine. Mistika ove pripovetke protkana je jednom od najdragocenijih svetkovina logosnosti srpske književnosti: presvetom i čudotvornom Bogorodicom Trojeručicom, ikonom čije čudotvorstvo prevazilazi čudotvorstva svih ostalih pravoslavnih ikona.

Simo Matavulj je najveće majstorstvo u kompoziciji i izrazu postigao u kratkim "dalmatinskim" pripovetkama. Jedna od najboljih i najznačajnijih je Povareta. Ispričana je jednostavno, nema nijedne suvišne reči, a njen jezik je bogat i izvoran, pun lokalnih oblika i talijanizama.

Ova stota godišnjica od rođenja Sime Matavulja bila je povod da sam proveo nekoliko dana u davnoj, ali nezaboravnoj atmosferi đačkih godina. U nedostatku sabranih dela, na mom stolu i oko moje postelje našle su se sveske Matavuljevih pripovedaka, koje su objavljene za njegovog života, a koje sam iskopao iz javnih i privatnih biblioteka. To su tanke i, knjižarski govoreći, neugledne sveske, u izdanju Matice srpske, Braće M. Popovića, Lj. Joksimovića i dr. Njihove naslovne strane govore o davno mrtvom ukusu onoga vremena, a sami naslovi kazuju o tadašnjem književom običaju koji se održavao još dugo posle toga, da se već u naslovu lokalizuje i geografski obeležava radnja pripovedaka (Iz Crne Gore i Primorja, Sa Jadrana, Primorska obličja, S mora i s planine).

Kao i u mnogim svojim delima Simo Matavulj u pripoveci Pilipenda priča o snazi i veličini malog čoveka, o njegovoj istrajnosti i nesalomivosti. Kompleksan lik Pilipa Bakljine, zvanog Pilipenda izgrađuje se na moralnom problemu koji se postavlja u prostorni, društveni i politički okvir s kraja XIX veka, u vreme unijačenja Srba u Dalmaciji. Simo Matavulj o njemu govori s dubokom simpatijom, ali bez trunke sentimentalnih i političkih teza.

Kratka pripovetka Sime Matavulja Pilipenda je prvi put objavljena u mostarskom listu Zora, 1901. godine sa podnaslovom Iz gornje Dalmacije, a kasnije je uneta u zbirku S mora i s planine. Zasnovana je na istorijskim činjenicama, na unijaćenju Srba u Petrovom polju u Dalmaciji u XIX veku, u selu Kričke. U njoj se toplo govori o moralnoj snazi i veličini malog čoveka koji u izdajstvu svoje vere vidi izdajstvo svoje ličnosti i moralnog dostojanstva.

... Nijesam zapazio da je kogod svrnuo pažnju na jednu čudnu suprotnost što iznenađuje baš u srcu katunske nahije.

Bakonja fra-Brne, je humoristički roman Sime Matavulja u kome je oko priče o životnom putu jednog fratra razvijena slika stvarnosti u katoličkom samostanu i seoskog života oko njega. Simo Matavulj kaže da je u romanu obuhvatio, "cio život dalmatinski, sve staleže i narod obiju vjera".