Artnit

21. avgust 1909.

Draga moja Nora, misliš da me voliš, zar ne? Prija mi pomisao da čitaš moje stihove (premda ti je trebalo pet godina da ih otkriješ). Kada sam ih napisao, bio sam čudan, usamljen mladić koji je šetao noću sam i maštao kako će ga jednog dana neka devojka voleti. Ali, nikada nisam bio u stanju da razgovaram sa devojkama koje sam sretao po raznim kućama. Njihovo izveštačeno ponašanje me je smesta sputavalo. Onda si naišla ti.

Objavljeno u Pero

Što više razmišljam o čovekovom životu, sve više nalazim da za njegovog svedoka i sudiju treba postaviti Ironiju i Milosrđe, kao što su Egipćani za svoje mrtve pozivali boginje Izidu i Neftidu. Ironija i Milosrđe su dobri savetnici; jedan svojim smeškom čini prijatnim naš život, drugi ga, plačući, osvećuje. Ironija na koju se pozivam nije nemilosrdna. Ne ruga se ni lepoti, ni ljubavi. Blaga je i blagonaklona. Njen smeh ublažava srdžbu, uči nas da se smejemo zlima i glupima, a bez nje bismo bili prilično slabi da mrzimo.

Objavljeno u Pero

Jedne večeri, našavši se s Anđolinom, dođe na ideju koja bar na trenutak znatno ublaži njegovo raspoloženje. Bio je to san koji je, uprkos Anđolininoj blizini, imao i razvio pored nje. Oni su tako nesrećni zbog bede koja vlada u društvu. Toliko je bio uveren u to da pomisli kako je spreman na herojska dela za pobedu socijalizma. Sva njihova nesreća bila je izazvana njihovim siromaštvom. Njegove reči su podrazumevale da se ona prodaje i da je primorana na to siromaštvom svoje porodice. Ali ona to ne primeti pa su joj njegove reči zvučale kao milovanje; uostalom činilo joj se da on okrivljuje samo sebe.

Objavljeno u Pero

Jednom mi je poklonio cveće, čitav buket cveća. Kupio ga je kod cvećarke, kad je dolazio u kafanu. Cveće je bilo sveže i crveno i on je bio nakupovao skoro sve što je cvećarka imala kod sebe. Stavio ga je ispred sebe na sto. Nijedan od njegovih prijatelja nije bio prisutan. Kad god sam ugrabila priliku, ja sam stajala iza jednog stuba, zurila u njega i mislila pritom: Zove se Vladimir T***.

Objavljeno u Pero

Uvuče se malo dalje i sede u naslonjaču kraj vatre. Kakve sve uspomene vatra nije sakupila u sebi, sa svojim delićima pepela, listolikim plamičcima i mirnim plamenovima i svetlucanjem! Kakve priče strasti! Kako je čovekovo srce ličilo na vatru! Prvo mlado ćudljivo uznemirenje; iznenadan, silan, žar što svim zagospodari; dugo, trezveno, stalno gorenje; i najzad - poslednje suktanje plamena, ono grčevito hvatanje za svoju nestalu mladost, poslednji živi svetlucaj, pre no što utone u zimu pepela! U vatri je video vizije i sećanja, kao što se samo daju videti kad je čovekovo srce, agonijom duge borbe, ogoljeno, i kad drhti na svaki dodir.

Objavljeno u Pero

Majci se izgleda duboko urezala u pamćenje slika dečaka od pre nekoliko decenija u koga je polagala bogzna kakve nade koje nisu mogle da se izbrišu; a pošto sam ja bio taj njen odavno nestali sin, njena ljubav se vezivala za mene kao kad bi sva sunca koja su od tada zašla još jednom negde zasijala zamirućom svetlošću. Ti bi tu opet mogao da otkriješ onu moju zagonetnu sujetu koja to zapravo i nije.

Objavljeno u Pero
Nedelja, 28 Februar 2016 11:24

Bertrand Rasel - Brak i moral

U svom delu Brak i moral, objavljenom 1929. godine, engleski filozof i matematičar Bertrand Rasel dovodi u pitanje viktorijanske pojmove morala, pre svega u vezi braka. Opšti princip po kojem se po njemu novi moral razlikuje od tradicionalnog morala puritanizma je da mi verujemo da nagon treba da bude obučen pre nego osujećen.

Objavljeno u Društvo

Naročito ga je čudilo, kako to da većina, čim bi došla u vezu s nekom poželjnom ženom, tu istu ženu smesta smatra svojom žrtvom, a ne bićem koje im je ravno, bićem koje ima svoj sopstveni krug interesa, želja, važnih briga kao i oni, već bi je isključivo smatrali kao telo namenjeno uživanju i uz to su ostajali ubeđeni da je ona dužna da pristane, bivali iznenađeni i smatrali za nedozvoljenu ćud u koliko bi se ona opirala. Ali im je baš to uverenje davalo onu izvanrednu snagu kojom su uspevali sa zapanjujućom drskošću.

Objavljeno u Pero

Putovao je.

Upoznao je melanholiju parobroda, hladna buđenja pod šatorom, zanos pejzaža i ruševina, gorčinu prekinutih simpatija.

Objavljeno u Pero
Utorak, 29 Decembar 2015 14:38

Oskar Vajld - Istinska ljubav pati i ćuti

I tako je u dnu Kraljevog vrta podignut veliki stalak, i čim je Kraljevski pirotehničar stavio svaku stvar tamo gde je trebalo, praskavice započeše razgovor.

"Svet je zbilja vrlo lep", uzviknu skakutava praskavica Žabica. "Pogledajte samo te žute lale. I da su prave petarde ne bi mogle biti lepše. Baš mi je drago što sam proputovala svet. Putovanje čudesno izoštrava um, i raspršuje predrasude."

Objavljeno u Pero
Vi ste ovde: Home Flora doma Prikazivanje članaka po tagu Ljubav