Artnit

Lirska pesma Ala je lep ovaj svet je jedna od najpoznatih pesama iz ciklusa Đulići Jovana Jovanovića Zmaja. U ovu pesmu utkano je ljubavno osećanje koje se preliva na ceo svet. Ushićenje i snažan zanos pesnika iskazani su kratkim i ubrzani ritmom, istim onakvim kakav je i u običnom izražavanju.

Nebo je tako vedro,
ponoć je tako tija,
al' moje srce nije -
želja mi želju vija.

Zima, zima - e, pa šta je,
ako j' zima, nije lav!
Zima, zima - pa neka je,
ne boji se ko je zdrav!

Pođem, klecnem, idem, zastajavam,
Šetalicu satu zadržavam,
Jurim, bežim, ka' očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
"Ne, ne sme umreti!"

Zbirka pesama Đulići uveoci Jovana Jovanovića Zmaja je gorka, duboka, puna bola. Smrt je nad njom i u njoj. Pesma Pođem, klecnem, idem, zastajavam je jedna od najlepših iz te zbirke. Ona spada u grupu uvelaka koji su neposredna reakcija pesnika na život i smrt.

Kaži mi, kaži,
Kako da te zovem;
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam, -

Bože sveti, podrži nam Kralja,
zdrava, krepka, ohola i slavna,
jer na zemlji nit je katkad bilo,
niti će mu ikad biti ravna.

Jovan Jovanović Zmaj je tvorac srpske satirične poezije. Jututunska narodna himna, koja je objavljena 1865. godine je jedna od njegovih najboljih satiričnih pesama. Ova pesma napada kneza Mihaila Obrenovića i njegov birokratski režim.

Na zbirku pesama Đulići, Jovana Jovanovića Zmaja nadovezuje se zbirka Đulići uveoci. Ona je drugačija, gorka, dublja, smrt je nad njom. Tema ove zbirke je prolaznost života, bol zbog smrti bliskih ljudi i čovekova nemoć pred smrću.