Anturijumu odgovara mesto sa puno sunčeve svetlosti, ali indirektne, mada podnosi i polusenku.

Optimalna temperatura, koja najviše prija anturijumu, kreće se od 21 do 30 stepeni. Temperatura prostorije u kojoj se nalazi treba da bude što više ujednačena, i bez velikih kolebanja. Nagli pad temperature prouzrokuje propadanje biljke. Temperatura u prostoriji gde se gaji zimi ne sme da bude niža od 15 stepeni.

Anturijumu je potrebna visoka vlažnost vazduha. Listove treba povremeno orošavati mekom vodom, prokuvanom ili odstajalom vodom. Prilikom orošavanja ne treba kvasiti velike brakteje, obojene listove. Leti kada su velike vrućine može se orošavati više puta u toku dana, a zimi jednom dnevno kada je vazduh u prostoriji suv. Tokom zime saksiju treba držati u podmetaču koji je ispunjen kamenčićima i vodom, tako da nivo vode bude ispod gornjeg sloja kamenčića.

Anturijum se zaliva redovno pre podne, kada se zemljište potpuno osuši, vodom sobne temperature, prokuvanom ili odstajalom. Zimi se zaliva jednom u 10 do 12 dana, a leti obilnije, svaka tri dana. Jednom nedeljno se cela biljka može oprati vatom natopljenom vodom ili blagim mlazom tuša. Saksija se može i potopiti u dublju posudu sa vodom tako da nivo vode bude malo iznad gornje ivice. Kada prestanu da izlaze mehurići vazduha saksija se ostavlja sa strane da se ocedi.

Anturijum se prihranjuje jednom ili dva puta mesečno tokom vegetacije, od aprila do septembra organskim đubrivom za cvetnice.

Zemljište za anturijim treba da bude lako i rastresito. Odgovara mu mešavina od podjednakih delova šumske zemlje, usitnjene šumske mahovine i komadića drvenog uglja. Na dno saksije se stavlja drenaža, od komadića polomljene glinene saksije, ili sloj hidrokulture.

Mlade biljke se presađuju svake godine u proleće, pre početka vegetacije, a starije svake 2 do 3 godine. Poželjno je da saksija bude od gline ili plastike, za broj veća. Nadzemni deo biljke mora da ostane iznad zemlje, jer kako biljka raste, raste i koren, tako da je on delom iznad zemlje i najbolje je da se prekrije mahovinom.

Anturijum se razmnožava u proleće deljenjem bokora. Pri deljenju bokora starije biljke trebalo bi voditi računa da svaki deo ima korenov sistem i listove. Podeljene biljke se sade u pliće, šire posude, uz drenažni sloj na dnu, i stavljaju u toplu prostoriju u kojoj temperatura neće biti ispod 20 stepeni. Posađene biljke treba redovno zalivati pre podne, i prihranjivati da bi cvetale iste godine.

Seme anturijuma se seje u isto zemljište u kome se gaji odrasla biljka. Dok ne nikne rasad posude se čuvaju u polusenci, a kada nikne prenose se na svež vazduh.

Anturijum spada u stalno cvetajuće biljke, može da cveta mesecima. Posle cvetanja počinje period mirovanja, koji može da traje i godinu dana u zavisnosti od toga koliko je biljka dugo cvetala. Nakon perioda mirovanja, ako biljka ima zdrave listove, znači da će sigurno procvetati.

Stabljika na kojoj se nalazi precvetali cvet treba da se odseče pri zemlji. Oštećene listove treba redovno seći.

Lišće od prašine se briše vlažnom krpom. Ne sme se koristiti mleko ili pivo, ni veštačka sredstva za sjaj listova.