Zevalica je jednogodišnja biljka. Veoma je razgranata i raste kao mali uspravan žbun. Njena veličina varira od samo desetak santimetara, pa do jednog metra. Ima ih u visećoj i uspravnoj formi. Listovi su svetlozeleni, lancetasti.
Od juna do kasno u jesen zevalice cvetaju. Cvetovi formiraju klasaste cvasti koje su u raznim bojama - beloj, žutoj, narandžastoj, crvenoj, ružičastoj, ljubičastoj, kao i u svim nijansama između ovih boja. U poslednje vreme odgajene su i dvobojne vrste. Cvetovi imaju blagi miris koji se širi i privlači leptire i bubamare.
Zevalica se nešto teže odgaja iz semena, jer traži posebnu negu. Seje se u februaru, a saksija sa semenom se prekriva najlonom i zateže se gumicom. Seme se prska odstajalom vodom. Kada niknu mlade biljke se na otvoreno presađuju krajem aprila i početkom maja. Mladoj biljci je dobro skratiti vrh, jer to podstiče njeno grananje.
Zevalice se mogu sejati direktno u vrt u proleće ili u avgustu, na stalno mesto. Nakon setve seme treba pokriti tankim slojem zemlje i održavati stalnu vlažnost. Dvadesetak dana kasnije nići će mlade biljke.
Rastojanje među biljkama treba da bude najmanje 25 santimetara. Pošto je zevalica sklona samozasejavanju, godinama će nicati nove biljke koje se međusobno mešaju i biće cvetova u različitim bojama.
Zevalica dobro podnosi obično vrtno zemljište, malo vlažno i dobro drenirano. Za dobru drenažu može da se doda malo peska ili perlita i treseta.
Niže vrste zevalica se mogu sejati ili saditi u saksije, žardinjere i sandučiće. Mogu se kombinovati međusobno, mešajući razne boje u jednu posudu, a veoma se dobro slažu i sa drugim cvetnicama. Zanimljivi su ukrasi na terasama, balkonima, ali i prozorima.
U vrtu se zevalice sade u većim ili manjim grupama. Visoke vrste zevalica daju poseban ritam liniji vrta svojim visokim stabljikama i mogu se saditi kao pozadina niskim četinarskim žbunovima. Niže vrste se dobro uklapaju u rubne nasade uz staze i u kamenjare.
Zevalice zanimljivo izgledaju u kombinaciji sa drugim sezonskim cvećem. U kombinaciji sa spomenkom i alisumom prave interesantne šarene ćilime. Sa lalama i narcisima stvaraju živopisne kolorističke kombinacije.
Zbog lepote, raskošnih boja i dugog cvetanja, zevalice se gaje i kao rezano cveće.
Optimalna temperatura za zevalicu je od 10 do 24 stepeni, a prija joj i srednja vlažnost. Otporna je na blage mrazeve i zahlađenja, a podnosi temperature do 5 stepeni.
Zevalici odgovara sunčano mesto, zaštićeno od vetra, ali će dobro napredovati i u blagoj senci. Najbolje uspeva kada sunčevu svetlost dobija iz pravca juga i zapada.
Zevalici nije potrebno obilno zalivanje. Za zalivanje treba da se koristi odstajala voda. Vodorazgradivo đubrivo koristi se na svake dve nedelje.
Biljne vaši i pauci ponekad napadaju zevalicu.
Neki delovi zevalice mogu biti otrovni za kućne ljubimce. Zato je držite podalje od njih.
