Stari Egipćani su gledali na bagrem kao sveto drvo i verovali da krije u sebi i život i smrt. Za njih je bagrem bio simbol sunca, preporoda, besmrtnosti i novog početka. Prema mitologiji, drevni egipatski bog rata Hor je potomak bagrema, a u njegovoj kruni živi boginja rata i lova Neit.

Stari Jevreji su verovali da je zbog svoje tvrdoće, trajnosti i zimzelene prirode bagrem simbol i nevinosti i besmrtnosti. Prema Bibliji, od drveta bagrema napravljen je oltar na Nojevoj barci, a Mojsiju je naloženo da ga koristi prilikom gradnje Zavetnog kovčega. Zato ga Jevreji smatraju svetom biljkom.

Hiljadama godina su se nomadska plemena, koja su putovala arapskim pustinjama, klanjala bagremu, a smatrali su ga svetim i majkom drveća. Verovali su da će ljudi koji polome grane bagrema živeti samo još godinu dana.

Različiti delovi drveta bagrema koriste se u ritualima već dugi niz godina. Bagremova kora, a takođe i koren i smola koriste se kao tamjan u Kini, Indiji i Nepalu. Veruje se da dim iz kore drveta udaljava duhove i demone, a bogovima daje dobro raspoloženje.

U mediteranskim zemljama bagrem simbolizuje život, ali i platonsku ljubav. Verovalo se da trnje bagrema odbija zle sile i ukrašavali su svoje kuće poderanim granama.

Srbi su bagrem zvali nerod (bez roda). Verovalo se da nije dobro drvo i zato ne treba da bude blizu kuće.