Saksije sa sobnim biljkama mogu se staviti unutra na proširenu prozorsku dasku. Kada prozor ne mora da se otvara, mogu se pomoću gvozdenih nosača iznutra na okvir pričvrstiti obojene daščice, na koje se stavljaju saksije sa sobnim biljkama. Kada je međuprostor između spoljnog i unutrašnjeg prozora širi na njega se mogu staviti osetljive biljke, koje se na unutrašnjoj prozorskoj dasci teže gaje. Police od stakla ili prozirne plastike pričvršćene preko otvora prozora na pogodnim visinama, mogu da budu dobra mesta za raspoređivanje više saksija duž svake police.

Izbor sobnih biljaka treba da se uskladi sa položajem prozora. Na prozoru koji je okrenut na jug mogu se gajiti biljke koje mogu da sakupljaju vodu u svom telu, kao što su kaktusi i sukulenti. Sve ostale biljke na takvom prozoru mora da se zasene kada je najjače podnevno sunce.

Na prozoru koji je okrenut na sever mogu se staviti sobne biljke kojima je potrebno manje svetlosti, kao što su na primer zamija, sanseverija, kalatea, anturijum. Na ovom prozoru ne može da procveta nijedan cvet, ali mogu da se stave potpuno rascvetale biljke, kao što su na primer afričke ljubičice, azaleje, primule, ciklame. One će dugo zadržati svoj cvet i lepe boje.

Skoro sve sobne biljke uspevaju na prozorima koji su okrenuti na zapad ili jugozapad, odnosno na istok ili jugoistok. One biljke koje su osetljive na jako sunce, u podne treba zaseniti laganim zavesama ili drvenim okvirom sa napetim belim papirom.