Hibiscus syriacus pripada porodici Malvaceae. Potiče iz istočne Azije, u prostoru od Indije do Kine. Kao ukrasni grm u vrtovima u Koreji se gaji od pamtiveka, listovi su stavljani u biljni čaj, a cvetovi se jeli. U Evropi se gaji od XVI veka. Danas se gaji širom sveta i stvaraju se mnogi novi hibridi.
Baštenski hibiskus može da poraste u visinu 2 do 3 m, a oko 2 m u širinu. U idealnim uslovima može da dostigne i visinu manjeg drveta, ponekad i do 5 m.
Polovinom ili krajem maja baštenski hibiskus olista. Listovi su sjajni, tamnozelene boje, veličine do 10 cm, uglavnom trokraki, nazubljenih ivica. Oni su nalik na list hrizanteme i naizmenično su raspoređeni na stabljici.
Baštenski hibiskus cveta od sredine jula do septembra. Cvetovi su krupni, široko zvonasti, prosti ili višelatični, u beloj, narandžastoj, ružičastoj, crvenoj ili ljubičastoj boji sa istaknutom kontrasno obojenom sredinom. Pojedinačni cvetovi se otvaraju samo po sunčanom vremenu i traju dan ili dva, ali se na novoizraslim izbojima stvaraju brojni pupoljci, koji omogućavaju dalje cvetanje. Na mestu cveta se razvija čaura sa bubrežastim i trepavičasto dlakavim semenkama, koja puca na 5 delova.
