Echeverii odgovara sunčano mesto. Leti može da se iznese napolje i bude u slaboj senci, ali će na suncu listovi dobiti žive boje i voštani sjaj.

Pošto je sukulent, Echeveria dobro podnosi nedostatak vode, ali kratko. U toku leta, posebno za vreme vrućina zaliva se umereno, a u toku zime se zaliva i još manje. Svake tri ili četiri nedelje prihranjuje se tečnim veštačkim đubrivom.

Da se voda ne bi zadržavala u saksiji i izazvala truljenje, Echeveria se gaji u plitkoj saksiji sa dobrom drenažom.

U proleće ili tokom leta Echeveria se razmnožava listovima, a da ne bi istrulili zarezana mesta treba da se osuše pre sađenja u pesak ili mešavinu zemlje i peska na temperaturi od 18 do 20 stepeni. Kada se pojave korenčići temperature se smanjuju na 12 do 15 stepeni. Nova biljka se može odgajiti i od mladih izdanaka sa novim rozetama koje nastaju sa strane matične biljke.

U toku zime Echeveria treba da bude u prostoriji, gde je temperatura od 10 do 13 stepeni i udaljena od izvora toplote. Ako je smeštena na previše hladnim ili vlažnim mestima, na njoj može da se javi plesan ili počinje da truli, a u proleće se na listovima mogu videti sitne, narandžasto-crvene mrlje i prašnjava udubljenja. Kada je u prostoriji koja je suviše topla, a ne zaliva se dovoljno listovi mogu da opadaju ili se osuše, i ostane gola stabljika sa lisnom rozetom na vrhu. Ako ipak izgubi donje listove, u proleće treba odrezati nožem lisnu rozetu na vrhu, a pošto rana malo zasuši utaknuti je u pesak. Kada se biljka zakoreni presađuje se, a preporučuje se peskovita zemlja sa dodatkom perilita.