Artnit

Subota, 26 Januar 2013 22:30

Ruža - kraljica cveća Istaknut

Pjer Ogist Renoar - Buket ruža Pjer Ogist Renoar - Buket ruža

Savremeni vrtovi su puni raznog cveća. Tu su lale, gladiole, begonije, hrizanteme, šeboj, dragoljub, ruže i drugo cveće. Ali, od davnina se smatra da je ruža najplemenitije i najlepše cveće. Uz nju su se vezivali mnogi običaji, verovanja i mitovi.

Egipatska kraljica Kleopatra je živela u palati čije su prostorije bile ukrašene laticama ruža. Egipatsku ružu koja je bila poznata po svojim prelepim mnogobrojnim laticama je između ostalog, koristila Kleopatra da bi zavela Marka Antonija. Pisci tog doba su zabeležili da je Kleopatra prekrila podove palate gustim slojem svežih latica ruža, a njen kraljevski šlep je bio natopljen ružinom vodicom. U njenoj spavaćoj sobi, oko samog kreveta pod je bio pokriven gustim slojem senzualnih latica ruža. Marko Antonije se dugo sećao mirisa ruža kada je sreo Kleopatru, a miris ruže ga je uvek podsećao na nju.

Ružu su gajili stari Grci, a njeno poreklo su dovodili u vezu sa bogovima. O mirisu ruže su pevali stari grčki pesnici i nazivali je kraljicom cveća. Prvi javni vrt ruža u Atini osnovao je 306. godine pre nove ere Epikur, jer je želeo da svakog dana ubere ružu.

Grčki mit govori da je ružu stvorila Afrodita, boginja ženske lepote, ljubavi i plodnosti. Adonis, lep mlad pastir u koga se zaljubila boginja Afrodita je po predanju, bio smrtno ranjen od divljeg vepra i ona mu je pritekla u pomoć. Međutim, ona je morala da se provuče kroz ruže i tada je iz njenog izranavljenog tela šiknula krv i obojila u crveno sve okolne bele ruže. Otada je bela ruža postala simbol nevinosti, a crvena ljubavi i strasti. Stari Grci su prinosili boginji Afroditi ružu na žrtvenik, dok su Afroditine sveštenice prilikom verskih ceremonija nosile venčiće od belih ruža, a putevi kojima su prolazile bili su posuti ružama.

Prema grčkoj legendi Hloris, boginja cveća je šetala šumom i naišla na telo lepe nimfe. Rastužio ju je pogled na mrtvo prelepo biće i odlučila je da joj podari novi život, i da je pretvori u cvet čija će lepota da zapanji sve. Pozvala je boginju ženske lepote Afroditu da joj da lepotu, šarm i radost, Zefira, boga zapadnog vetra da rastera oblake da bi Apolon, bog Sunca mogao da baci tople zrake na nju, i Dionisa, boga vina da joj da nektar i miris. Kada je novi cvet bio stvoren stavljena mu je kruna i nazvan je ruža, kraljica cveća.

Kod starih Rimljana postojao je kult ruže. Rimska boginja ljubavi Venera je povezivana sa ružom. Ruža je bila simbol ljubavi i lepote. Kada zimi nije bilo ruža stari Rimljani su je dovozili brodovima iz Egipta. Njihovi letnjikovci su bili okruženi prelepim ružama. Izgradili su i staklene kućice u kojima su zimi gajili ruže.

Za stare Rimljane ruža je bila i simbol veselja. Verovali su i da miris ruže brani čoveka od pijanstva. Ruža je bila za njih i predivan nakit i miris, posebno za vreme svečanosti. Čelo, ruke i vrat su ukrašavali nanizanim laticama ruža, a kosu mazali ružinim uljem.

Ruža je ukrašavala sve svečanosti i gozbe starih Rimljana. Rimljani su stolove posipali ružama, pili vino iz vrčeva okićenih vencima, jeli slatkiše napravljene od ruža i pili ljubavne napitke od ruža. Tavanice njihovih soba su dekorisane ružama, da bi podsetile goste da čuvaju tajnu koja se govori za vreme ručka. Podovi carske palate za vreme svečanosti su bili puni ružinih latica, na kojima se sedelo i ležalo. Ružina vodica je žuborila iz carskih fontana, a narod je u amfiteatrima sedeo pod tendama koje su bile natopljene ružinom vodicom. Priča se da je car Neron platio tonu zlata za ruže koje su mu dopremljene za jednu svečanu gozbu iz Egipta.

Životinje, koje su stari Rimljani prinosili bogovima kao žrtve, ovenčavali su ružama, kao i kipove bogova i sveštenike. Ruže su sadili na grobovima. Venčićima od crvenih ruža su kićene vojskovođe i mladići koji su odlazili u rat. Ruža se poklanjala pobedniku, i njom se posvećivalo pobedničko oružje. Jedan dan u godini, 11. maj bio je posvećen ružama. Svečanost starih Rimljana, Rozalija je bila deo kulta mrtvih. Tog dana Rimljani su posećivali grobove svojih rođaka i prijatelja, kitili ih vencima od ruža, a spomenike mazali ružinim uljem.

Posle sloma Rimskog carstva ruža nikada nije bila toliko cenjena i voljena. Ali, i danas se smatra najlepšim cvetom i kraljicom cveća.

Pročitano 6428 puta Poslednji put izmenjeno Subota, 26 Januar 2013 23:09

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Flora doma Ruža - kraljica cveća