Ahimenes najbolje napreduje na svetlom i toplom mestu, bez direktnog sunca. Na listovima če se pojaviti opekotine i od najmanjeg dodira sa direktnim suncem.

Ako se gaji kao sobna bijka u zatvorenom prostoru, ahimenesu treba obezbediti vlažnost vazduha, dobru cirkulaciju i redovno provetravanje prostorije.

Ahimenesu odgovara bogat supstrat. Listovi žute kada supstrat nije dovoljno kiseo.

U periodu rasta kompost za ahimenes treba da bude stalno vlažan, i može da se zaliva svaki treći dan. Zaliva se odstajalom, mlakom vodom, po ivici saksije. Listovi ne smeju da se kvase, jer se javljaju bele mrlje, koje požute kasnije i usporavaju rast biljke. Pošto mu je potrebna velika vlažnost vazduha, saksija sa biljkom se može staviti na sloj vlažnog šljunka.

Od aprila do septembra ahimenes se prihranjuje tečnim đubrivom za cvetnice. Preporučuje se da se đubrivo razblaži na polovinu koncentracije od one koja stoji u uputstvu.

Najčešće krajem septembra ahimenes skoro potpuno prestaje da cveta i raste, a završava životni ciklus u oktobru ili novembru. Nadzemni deo počinje da vene, a u saksiji ostaje mnoštvo sitnih gomolja. Tada se seku nadzemni delove biljke i prestaje sa zalivanjem, da bi se zemlja osušila potpuno. Preko zime saksija sa biljkom ili izvađeni rizomi, koji se drže u suvom tresetu ili pesku, se stavljaju u suvu prohladnu prostoriju, a može i u podrum jer u tom periodu nije potrebna svetlost. U martu ili aprilu saksija se može uneti u svetlu prostoriju i početi sa zalivanjem. Takođe, u proleće može da se posadi 5 ili 6 rizoma u saksiju, 1,5 do 2,5 cm ispod površine supstrata. Ako su rizomi veći pre sađenja mogu da se iseku na delove tako da svaki deo ima oko.

Ahimenes može da se razmnožava semenom, koje se seje u periodu od januara do marta, ili zelenim reznicama sa mladih stabljika na temperaturi od 22 do 25 stepeni.

Ne treba koristiti sredstvo za sjaj listova ahimenesa.