Rod biljaka Hosta ili funkija se klasifikuje u porodicu Liliacea, a istovremeno i u porodicu Agavacea. Ime je dobio u čast austrijskog botaničara i lekara Nicholausa Hosta.
Postoji preko 70 vrsta biljaka koje pripadaju rodu hosta. Patuljaste vrste porastu u visinu oko 10 cm, a postoje i vrste koje porastu i do 1 m visine u veoma bujan lisnati žbun, širine i do 1 m. Neke vrste imaju podzemne rizome ili vreže. Selekcijom i ukrštanjem razvili su se brojni kultivari, oko 3000 raznovrsnih boja i oblika.
Hosta potiče sa vrelih sunčanih vulkanskih stena, kamenih obala reka, šumaraka i planinskih livada Japana, Koreje i Kine, gde je često ukrašavala vrtove. U Evropi je počela da se gaji krajem XVIII veka.
Listovi hoste su široki i mogu da budu raznih oblika, ovalni, izduženi, srcoliki i rastu u gustim preklapajućim velikim grupama. Zavisno od vrste variraju i njihove boje od zelene, plave, sivo-plave, zlatnožute ili bele, prošarani na sredini svetlim ili žutim nijansama boja ili oivičeni tim bojama.
Hoste cvetaju leti. Cvetna drška je uglavnom bez lišća, dosta viša od listova i kod nekih vrsta dostiže visinu i do 2 m. Trubasti cvetovi nalik na ljiljane sakupljeni su u jednostavne grozdaste grupe. Boje variraju od bele, svetloljubičaste, plave pa sve do ružičaste. Kod nekih kutivara cvetovi mirišu, ali njihov miris je veoma opojan. Posle cvetanja stvaraju se duguljaste, zelene, čaure plodova sa semenkama, koje kasnije postaju svetlobraon.
U vrtu hoste izgledaju veoma dekorativno, ako se posade ispod drveta. Više vrste zanimljivo izgledaju kao soliterne biljke, a niže vrste kao okvir u gredicama, u kamenjaru, kao i u većim saksijama.
Hoste lepo izgledaju u kombinaciji sa biljkama sitnijeg rasta kao što su astilbe, akvilegije, paprati, lukovice, plućnjaci ili razne vrste ukrasnih trava.
