Sparmannia africana je vrsta biljaka iz roda Sparmannia, koja pripada porodici Malvaceae, iz koje je i hibiskus. Ovaj rod je dobio svoje latinsko ime Sparmannia, u čast švedskog botaničara i lekara Andersa Sparmana, koji je pratio kapetana Džejmsa Kuka na njegovom drugom velikom putovanju, od 1772. do 1775. godine. Sparman je bio prvi botaničar, koji je počeo da prikuplja biljku Sparmannia africana i doneo je u Evropu, gde je veoma brzo počela da se gaji.

Sobna lipa potiče iz širokih šuma Južne Afrike i Madagaskara. U svom prirodnom staništu može da poraste i do 12 m.

Stablo sobne lipe je veoma čvrsto, a kada se gaji kao sobna biljka može da poraste 2 do 3 m u visinu.

Listovi sobne lipe su dugi od 10 do 15 cm, u obliku srca, izreckani, pokriveni mekanim dlačicama.

Beli cvetovi sobne lipe, sa gustim grozdastim cvastima i izražajnim crvenim i žutim prašnicima razvijaju se u proleće. Cvetovi mogu da budu jednostavni i dupli.

Plod cvetne lipe je nalik na zaobljenu kapsulu, prekriven bodljikavim vlaknima i sadrži smeđe semenke.