Mirisne muškatle potiču iz južne Afrike, odakle su u XVII veku prenete u Evropu. U viktorijansko doba gajile su se u kući da bi se njihov miris širio prostorijama. Početkom XIX veka, počinju da se koriste u proizvodnji parfema u Francuskoj. Danas je njihovo ulje sastojak parfema za muškarce, i koristi se i u aromaterapiji. Pre nego što su proizvedene veštačke jestive arome, listovi su se koristili na dnu pleha za kolače, da bi testu dale aromu. Mirisni listovi se i danas koriste kao dodatak toplim jelima, salatama i džemovima. Listovi čiji miris podseća na limun ili eukaliptus teraju komarce i druge insekte.

Osim aromatičnog i prijatnog mirisa neke sorte mirisnih muškatli su zanimljive zbog boje, oblika listova ili mogućnosti oblikovanja u bonsai formu.

Mirisne muškatle imaju kompaktne forme, žbunaste, sa delimično visećim granama. Obično su visoke oko 40 do 60 cm.

Listovi mirisne muškatle su raznovrsni, dvobojni, čipkastih ivica. Kada se protrljaju oseti se prijatan miris. Postoji veliki broj mirisa: limuna, eukaliptusa pomorandže, cimeta, jabuke, breskve, kajsije, jagode, ruže, mente, cimeta, muškatnog oraščića, đumbira, lavande i mnogih drugih.

Mirisna muškatla cveta od maja do oktobra. Cvet je sličan cvetu muškatle, ali sitan i neupadljiv.