Naziv Gardenia jasminoides potiče od dve reči, Gardenia po botaničaru doktoru Aleksandru Gardenu, i latinskog imena jasminoides koje se odnosi na njen opojan miris, sličan mirisu jasmina.

Gardenia jasminoides cveta u toku leta. Jedan njen varijetet, Gardenia jasminoides veitchiana cveta zimi. Svi varijeteti imaju cvetove nalik na voštane, kremasto-bele boje, koji žute kako sazrevaju.

U toku zime gardeniju treba staviti na svetlo mesto. Ne prija joj direktno sunce, jer može spržiti listove i cvetove, i zato je u toku leta treba staviti u polusenku ili hladovinu.

Zimi, kada je gardenija u periodu mirovanja, odgovara joj temperatura od 12 do 15 stepeni i ne podnosi hladnu promaju. U toku cvetanja minimalna noćna temperatura treba da bude oko 16 stepeni, a dnevna za deset stepeni viša. Može da da bude i u toplijoj prostoriji, ako se stavi na prozorsku dasku i redovno orošava.

Leti se gardenija može izneti napolje, ali pre formiranja pupoljaka, jer cvetovi mogu da otpadnu.

Gardeniji je potrebna visoka vlažnost vazduha u toku cele godine, kao i redovno orošavanje i zalivanje mlakom mekom vodom, prokuvanom i ohlađenom, ili kišnicom. Ne treba dozvoliti da se zemlja u saksiji potpuno osuši, ali je ne treba ni previše zalivati. Zimi, dok miruje, zaliva se jednom u sedam do deset dana, a leti svaki drugi dan. Pri orošavanju listova treba izbegavati prskanje cvetova, jer mogu dobiti pege i potamneti. Vlažnost vazduha se može povećati i stavljanjem biljke u širi podmetač sa vodom ispunjen kamenčićima. Na dno saksije se stavlja drenažni sloj.

U toku proleća i leta gardenija se prihranjuje tečnim organskim đubrivom za cvetnice, ili osmokotom za rododendrone. Treba joj povremeno dodavati đubrivo sa većim sadržajem gvožđa.

Gardenija se presađuje kada se korenje pojavi na površini zemlje ili kroz rupu za oticanje vode u saksiji, u proleće, svake 2 do 3 godine. Najviše joj odgovara mešavina od jednog dela bogate baštenske zemlje, dva dela treseta i jednog dela perlita, kisele reakcije.

Da bi se formirao lep oblik, gardenija se orezuje u martu ili u jesen posle završetka cvetanja. Za podsticanje grananja kod mladih biljaka treba rezati vrhove tokom leta, a kod odraslih biljaka skraćivati suviše izrasle grane, da bi vazduh kružio oko listova. Oblikovanjem gardenije može se uvek dobiti zanimljiv bonsai.

Gardenija se razmnožava u proleće reznicama, koje se ožiljavaju pod staklom u pesku, na temperaturi od 25 stepeni. Mlade biljke se orošavaju 2 do 3 puta dnevno, a krajem avgusta presađuju u saksije. Ove biljke će cvetati posle 2 do 3 godine.

Kada se nabavlja gardenija u saksiji treba izabrati male biljke visine 30 do 40 cm, sa tamnozelenim lišćem, koje imaju lep oblik, dosta pupoljaka i jedan, ili dva otvorena cveta.

Na listovima gardenije se mogu javiti vunaste naslage. One se mogu skidati vatom namočenom u metil alkohol ili prskanjem sistemskim insekticidom.

Ako listovi gardenije požute, a sa donje strane se pojavi paučina, treba da se obezbedi veća vlažnost vazduha i prska se insekticidom ili akaricidom. Ako su listovi bledi, treba je premestiti na svetlije mesto.