Artnit

Terasa ili balkon može da se pretvori u mali radostan cvetni kutak za odmor, druženje ili rad. Detalji su posebno važni elementi, jer daju lični pečat i osoben izgled ovom prostoru. Saksije sa cvećem, lampe, suncobrani, jastuci, stolnjaci i raznovrsni ukrasi, kao što su mini fontane, kamenčići ili školjke stvaraju prijatan ambijent.

Francuski slikar, simbolista Gustav Moro je na svojim slikama stvorio svet lične fantazije koji ima mnogo zajedničkog sa srednjovekovnim sanjarijama nekih od engleskih prerafaelita. On je bio toliko očaran igrom sedam velova da su ga nazvali "slikar Salome". Čuvena je njegova slika Prikaza, poznata i pod nazivom Salomin ples, koju je naslikao oko 1876. godine. Slika se danas nalazi u muzeju Luvr u Parizu.

Dragoljub, ili dragomilje kako se često naziva, je omiljena ukrasna baštenska biljka u vrtovima, ali sve češće i na balkonima, terasama i prozorima. Ova jednogodišnja zeljasta biljka sa jarkim bojama cvetova gotovo i da nema zahteva.

Dinarski životni stil opisali su mnogi autori. Dinarska plemena i plemenska tradicija stoje u središtu studija i Jovana Cvijića, začetnika škole "antropogeografije". U svom klasičnom delu iz 1922. godine, "Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje - Osnovi antropogeografije" Jovan Cvijić piše o Crnogorcima:

Rodion Romanovič Raskoljnikov, glavni junak romana Zločin i kazna Fjodora Mihailoviča Dostojevskog je u sukobu sa svima. On je ubica, ali ubija iz idejnih pobuda, njegova teorija o pravu na prolivanje krvi u ime novih ideja odjek je stavova revolucionara demokrata 60-ih godina XIX veka. Sukob sa svetom se produžuje u junakov sukob sa savešću.

Prkos, poznat i pod nazivom portulak je veoma otporna baštenska biljka. Prkosi svim vremenskim, ali i drugim nepovoljnim uslovima. Cveta neprekidno, od juna do prvih mrazeva. Cvetovi prelepih boja se otvaraju na suncu i unose vedrinu u eksterijer doma.

Nisu danas hajduci ono što su bili nekad, u našoj prošlosti. Sad se u hajduke odmeću zli ljudi, koji učine kakav zločin pa bi hteli da izbegnu kaznu, ili oni kojima je teško poštenim radom da teku sebi sredstva za život, pa hoće to da postignu haranjem i pljačkom, ne prezajući ni od zločina.

Između 1450. i 1457. godine italijanski renesansni slikar, Andrea del Kastanjo je naslikao na kožnom štitu svog znamenitog Davida sa glavom Golijata. Štit je bio namenjen za ukras, a ne za zaštitu - i njegov vlasnik je verovatno želeo da pokaže neku analogiju između sebe i biblijskog heroja. Danas se ovo delo nalazi u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu.

Stari narodi su verbenu smatrali čarobnom i svetom biljkom. Verbena, ili sporiš kako je još zovu, danas je jedna od najlepših cvetnica. Sitni, brojni cvetovi u raznovrsnim bojama ukrašavaju vrtove, terase, balkone, prozore od proleća, sve do prvih mrazeva. Nije zahtevna za gajenje i dobar je izbor za sve ljubitelje biljaka.

Usled takvih razgovora upadne ili glas gospa Nolin, ili ona sama. Nije mogla nikada da trpi da dugo buška po njoj misao. Tek skoči, pa je sve prošlo. Treba raditi, posao, gledati. Sažaljenje ju je naročito razdražavalo. - Ne kukajte! Ne olajavajte druge da bi mene utešili! Ne pravite jalov inat! Pustite me da živim dok sam živa! - tako je jedared bacila bombu usred "jauzna", i varošica je to dugo prepričavala.