Seneka - Ti sve činiš radi uživanja, a ja ništa
“Pretvaraš se, kažeš mi, kao da ne razumeš ono što kažem. Ja, ipak, tvrdim da niko ne može prijatno živeti ako u isti mah i pošteno ne živi. Ali to ne može biti slučaj kod nemih životinja, ni kod onih koji svoje dobro odmeravaju prema jelima. Jasno i otvoreno posvedočujem da život koji ja smatram za prijatan nikome ne može pasti u deo bez vrline.“
Sokrat - Vrlina je znanje
Za Sokrata je osnovni, skoro isključivi predmet filozofskog raspravljanja etika, koju karakteriše teza o odnosu između znanja i vrline. On smatra da su znanje i vrlina identični, a da bi čovek postupao ispravno mora da poseduje znanje o tome šta je ispravno, i da čini ono što je ispravno.
Aristotelovo učenje o vrlini
Učenje o vrlini Aristotel je izložio u delu Nikomahova etika koje je posvetio svom sinu Nikomahu. U njemu posebno ističe da on ne pronalazi objašnjenje vrlina, već da samo artikuliše objašnjenje koje je implicitno u mišljenju, iskazima i postupcima jednog obrazovanog Atinjanina. Pri tome on želi da bude racionalni glas najboljih građana najboljeg grada države.
