Artnit

Damoklo je lik koji se pojavljuje u jednoj moralnoj anegdoti koja se obično naziva Mač Damokla i predstavlja aluziju na neposredne i uvek prisutne opasnosti sa kojima se suočavaju oni na položajima u vlasti. Kako beleži čuveni rimski orator Ciceron u svojim Tuskulanskim besedama Damoklo je bio jedan od najbližih i najpoverljivijih saradnika Dionizija Starijeg, neograničenog vladara (tiranina) Sirakuze u staroj Grčkoj u IV veku pre nove ere. Iz ove priče nastao je izraz Damoklov mač, sa značenjem stalna preteća opasnost, koji se koristi i danas kao izraz za veliku nesigurnost koju donosi vlast, stalnu pretnju, opasnost koja neprestano vreba.

Pismo XL

Uzbek Ibenu

U Smirnu

Čim umre neki veliki čovek, ljudi se okupljaju u jednoj mošeji, gde mu drže posmrtnu besedu, a to je pohvalni govor iz kojeg bi čovek tek s velikom mukom mogao zaključiti u čemu je upravo pokojnikova zasluga.

... Među tolikima koji nisu dobri mora propasti čovek koji hoće da u svemu postupa kako je dobro. Stoga vladar koji želi da se održi mora nužno naučiti da ne bude dobar, pa se toga drži ili od toga odstupa, već prema potrebi.

... Onaj koji upravlja državom mora voditi javne a ne lične poslove, ne sme misliti ni na šta drugo do na opštu korist; ne sme se ni za dlaku udaljiti od zakona koje sam donosi i izvršava; mora da bdi nad poštenjem svojih činovnika i vlasti; uvek mora misliti da je izložen očima svih i da može svojim čistim životom, kao blagotvorna zvezda, korisno uticati na ljudske poslove ili pak, kao zlokobna kometa donositi najveću nesreću.

Zamislite čoveka na prestolu (a ima takvih) koji ne poznaje zakon, koji je skoro neprijatelj opštih interesa, kome je mnogo stalo do svoje lične koristi, koji je odan strastima i zabavama, koji mrzi znanje, koji prezire istinu i slobodu, koji na sve misli više nego na blagostanje države i sve meri po svojoj požudnosti i sebičnosti!