Artnit

Najstarija zapisana narodna pesma o Marku Kraljeviću je bugarštica Marko Kraljević i brat mu Andrijaš. Tu bugaršticu, to jest pesmu dugog stiha od 15 ili 16 stihova zabeležio je Hvaranin Petar Hektorović i uneo u svoj spev Ribanje i ribarsko prigovaranje štampanom u Mlecima 1568. godine. Nju je pevao hvarski ribar Paskoje Debelja kako Hektorović kaže, "sarpskim načinom" na putu od Hvara do Brača.

Narodna epska pesma Sestra Leke kapetana je jedna od malobrojnih pesama koje nisu od samog početka podelile slavu sa ostalim pesmama iz zbirki Vuka Stefanovića Karadžića. Učena Evropa je videla u postupku Marka Kraljevića prema lepoj, osionoj Rosandi, sestri Leke kapetana varvarski čin. Veruje se da je starcu Miliji od koga je Vuk zabeležio ovu pesmu dosadilo da peva pa je skratio pesmu i nagrdio je. Naljutivši se na Vuka i na Rosandu, Milija je istakao kako se Marko naljutio i odsekao devojci desnu ruku “a pinjalom oči izvadio“ i otišao.

Uprkos okolnostima koje su mu nametnute, u velikom broju narodnih epskih pesama Marko Kraljević se vlada kao "nosilac idealnih patrijahalnih i prirodnih normi života". U narodnoj epskoj pesmi Marko Kraljević poznaje očinu sablju on usred turske vojske kažnjava ubicu svog oca. U ovoj pesmi narodni pevač uzdiže i čoveštvo Turkinje devojke.

U narodnim epskim pesmama Marko Kraljević otklanja probleme i turskog cara, svog počima kako ga zovu guslari. To ukazuje da je narod bio svestan činjenice da je Marko turski vazal, da je priznavao sultanovu vlast i njoj se pokoravao. O potčinjenosti i pomaganju sultanu postoji više pesama, a poznata je Marko Kraljević i Arapin, koju je zabeležio Vuk Sefanović Karadžić.

Narodnu epsku pesmu Smrt Marka Kraljevića Vuk Stefanović Karadžić je zabeležio sa 166 stihova slušajući slepog guslara Filipa Višnjića. Dok istorija beleži pogibiju Marka Kraljevića u bici u Rovinama, njegova smrt je u ovoj pesmi posledica Božje volje. Tako ovaj nadljudski junak posle tristo leta umire od Boga.

U Prilepu gradu kraljevao je nekada kralj Vukašin Mrnjavčević i imao je tri sina: Dmitra, Andrijaša i Marka.

Ovo što ću vam pričati bilo je u doba, kada je Kraljević Marko bio mali, vrlo mali. Još tada je on bio napredniji od sve dece, i svi su se čudili detetu koje je već u trećem mesecu starosti bilo tako teško da ga niko nije mogao na rukama nositi. U četrvtom mesecu mali Marko dobio je već zube, a u petom mesecu je i prohodao. Kada mu je bilo osam meseci, on je već govorio; a kada mu je bila puna godina dana, on se već tukao s decom na drumu i teško bi bilo detetu koje njemu šaka padne.

U mnogim narodnim epskim pesmama ističe se humanost Marka Kraljevića. On je zaštitnik sirotinje i potlačenih. U pesmi Marko Kraljević i orao on čini dobro životinjama, kao u narodnim bajkama, a kada se nađe u nevolji, one mu uzvraćaju.

Markov Grad ili Markove Kule odnosno Prilepski Grad je srednjovekovna tvrđava iznad Prilepa. Nalazi se na visokom kamenom uzvišenju visine od 120 do 180 metara, okružene strmim liticama koje pokrivaju granitne stene. Spada u najveće srednjovekovne tvrđave na Balkanu.

U narodnoj epskoj pesmi Marko Kraljević i vila prikazana je natčovečanska snaga Marka Kraljevića i istaknuta je veličina pobratimske ljubavi. Tako je i borba između Marka Kraljevića i vile nadahnuta njegovom ljubavlju prema svom pobratimu vojvodi Milošu.

U narodnoj epskoj pesmi Marko Kraljević i Musa Kesedžija je sačuvano istorijsko sećanje na vazalstvo Marka Kraljevića. U ovoj pesmi Marko otklanja probleme turskog cara. Naglašena je njegova nadmoćnost nad carem, nadmoćnost ka kojoj je težio i sam narod u vekovima ropstva.