Artnit

Jaslice u kojima je simbolično prikazano rođenje Isusa Hrista je vekovima osnova hrišćanskog praznika Božića. Najstariji likovni prikazi Isusovog rođenja bili su u katakombama i na sarkofazima u Rimu. Slike rođenja su uskoro postale komponenta ciklusa u umetnosti, ilustrujući i Isusov život i život Bogorodice. Takođe, one su nosile i poruku iskupljenja.

Kratku priču Mali Hristov polažajnik Fjodor Mihailovič Dostojevski je napisao 1876. godine, i prvi put je objavljena u Dnevniku pisca iste godine. Ova priča je dobila veoma pozitivne kritike, a neki su je čak nazvali remek-delom. Od 1885. do 1901. godine priča je izdata 22 puta. U priči Dostojevski skreće pažnju čitaoca na stradanja u siromaštvu u trenutku slavlja i obilja i na njenom početku ističe da mora da se zapravo dogodila na Badnje veče, u velikom gradu, u vreme strašnog mraza. Istovremeno, on je želeo da probudi savest svakog čoveka, kao i odgovornost za ono što se dešava, tako da ljudi ne budu ravnodušni.

Neobična priča Badnje veče Nikolaja Vasiljeviča Gogolja objavljena je u zbirci Večeri u seocetu kraj Dikanjke iz 1832. godine. Fabulu priče Gogolj gradi na predanju da na Badnje veče “nečiste sile“ postaju posebno aktivne i mogu da urade sve što naume. U priči se mešaju tradicionalne teme, kao što su veštice i đavo, život u ukrajinskom selu sa šarenolikim seljacima i svojom lokalnom elitom.