Karakteristike učenja Babefa su bile u velikoj meri određene burnim vremenom, oštrom klasnom borbom, revolucijom, metodima borbe, promenama vlasti, - događajima kojima je on bio savremenik. Zato on kaže: "Da, ja smelo objavljujem: da za misleće radnike u našoj sredini naš progres ne znači pobedu jedne klase ljudi nad drugom, rada nad monopolom, znanja nad tradicijom, a socijale nad konkurencijom. Naša pobeda za nas znači nešto više: to je ostvarenje umnog i moralnog razvoja ličnosti, društva i celog čovečanstva."
Babefov sistem utopijskog komunizma je egalitaristički i asketski. On smatra da ostvarenje komunizma najviše odgovara prirodi ljudi. Sve zlo je rezultat predrasuda, jer su one "prouzrokovale u svim vremenima nesreću ljudskog roda. Da nema njih, svi bi pojedinci osetili svoje dostojanstvo, svi bi videli da je Društvo samo jedna velika porodica, u kojoj različiti članovi, pod uslovom da pridonose opštoj koristi, svaki prema svojim fizičkim i duhovnim sposobnostima, moraju imati jednaka prava".
U Manifestu jednakih Babef predlaže ukidanje feudalne svojine i njenu podelu onima koji je nemaju, jer kako tvrdi: "Plodovi zemlje pripadaju svima, a zemlja nikome. Komunistički poredak je jedino pravedan i jedino normalan."
U prosvećivanju i vaspitanju (uključujući u ovaj pojam i propagandno-političku vaspitnu delatnost) Babef vidi polugu društvenog progresa, ali i njegovu kočnicu. Uzrok nejednakosti u društvu su razlike u vaspitanju, a time i u kulturnom nivou pojedinca i grupa. Babef kaže: "zbog razlike između vaspitanja siromašnih i vašeg uspeli ste davati potonjem takvo vaspitanje, da vaši bližnji ginu od gladi, dok vi plivate u izobilju i nasladama".
Prihvatajući građansku ideju jednakosti Babef smatra da društvo mora biti oslobođeno svih oblika parazitizma, svih nijansi nejednakosti. On zahteva potpuno ostvarenje jednakosti u društvu u svim oblastima života, pa i putem dostupnosti kulture i obrazovanja. Uz opštu obavezu rada dolazi i jednakost kulture i težnja da ona bude na jednom visokom nivou. U takvom društvu ostvaruje se i lična sreća pojedinca.
Na osnovi ideala socijalne jednakosti izrasta klasna borba, koja po Babefu neminovno vodi uništenju starog društva, starih odnosa i izgradnji novih: "Masa koja više ne može živeti jer nalazi da je sve izvan njenog poseda, i jer susreće u kasti, koja je sve prigrabila, samo nemilosrdna srca, te posledice izazivaju razdoblja onih velikih revolucija, određuju ona znamenita razdoblja, pretkazivana u knjigama vremena u kojima je opšti poremećaj u sistemu vlasništva neizbežan i u kojem je pobuna siromašnih protiv bogatih nužda, koju ništa ne može savladati".
