Reklama je izazov, podsticaj koji rečju i slikom stremi uvek istom cilju - stvaranju želje za trošenjem. Čoveka savremenog potrošačkog društva neprestano i uporno "bombarduju" reklamama sredstva masovnih komunikacija. Ali, ona je i svuda prisutna. Brojne svetleće reklame ispunjavaju glavne trgove i ulice, mnoge površine su oblepljene mnoštvom plakata, vozila javnog saobraćaja ispisana su reklamnim "parolama". Reklama vodi brigu o svemu, o zdravlju, ishrani, udobnosti, bogatstvu, ugledu, lepoti, zavodljivosti.

Reklama želi da "zgrabi" savremenog potrošača i uvuče ga u stanje prijemčivosti sa najmanjim mogućim otporom. Zato ona i traži za svoje delovanje posebno pogodno područje - psihološku predispoziciju savremenog čoveka da troši. Svaka reč u reklami dobro je promišljena, i svaka pogađa unutrašnjost čoveka, a mesto reči u rečenici je određeno prema načelu da izazove najveće moguće socijalno-psihološke rezultate. Tako na primer, oglas u novinama upućuje se svesnom, racionalnom čitaocu, a plakati sa muzičkim simbolima usmereni su na pokretanje emocija. Plakat se prosto dopadne, kao i cvet, i zato nema smisla pitati zašto je cvet lep.

Savremenog potrošača informišu o prednostima ponuđenog proizvoda ili usluge, a on "odlučuje". Više istovrsnih proizvoda na tržištu kod savremenog potrošača stvara često konfuziju u odlučivanju, ali se ona "spašava" lažnom slobodom u izboru. Ova lažna sloboda samo je još jedan otuđeni realitet društva. Stalnim pritiskom komercijalne reklame, koji je usmeren i na najintimnije u pojedincu, zatupljuje se kritičko mišljenje. Moglo bi se reći i da se "ispira ljudski mozak" blagim, mirisnim "reklamnim deterdžentima" koji stvaraju utisak prijatnosti, ugodnosti i sigurnosti.

Reklama kao oblik ideološke svesti nudi potrošaču savremenog društva odgovore na pitanje šta može da poseduje, ali ne može da mu ponudi odgovore na pitanje kako bi mogao da živi razuman i human život. Da li se prikazuje više od onoga što "zdrav razum" u reklami vidi?