Skepticizam je filozofsko shvatanje po kome se apsolutno saznanje ili dolaženje do istine smatra isključenim i nemogućim. Filozof Piron iz Elisa za koga se smatra da je bio učenik Anaksarha iz Abdere i da je pratio Aleksandra Velikog tokom njegovog pohoda u Indiju, bio je osnivač skepticizma i isticao da ne smemo verovati svojim čulima. Poznati njegovi bliži i dalji sledbenici u antici su Arkesilaj, Karnead, Enesidem, Sekst Empirik. Oni su smatrali da je sve znanje subjektivno i relativno pošto se zasniva na opažanju. U metodičkom skepticizmu sumnja je metoda za oslobođenje od tradicionalnih dogmatskih učenja i izgrađivanje izvesnosti spoznaje. Tako francuski filozof Rene Dekart kaže na latinskom jeziku cogito ergo sum, što znači mislim dakle postojim. Za nemačkog filozofa Imanuela Kanta skeptička metoda je sredstvo da se um probudi iz svog “dogmatskog dremeža“ i usmeri prema kritici samog sebe. Blizak skepticizmu je u savremenoj filozofiji britanski filozof Karl Poper svojom teorijom o opovrgljivosti naučnih otkrića.

U kontekstu nauke skepticizam predstavlja nešto mnogo konkretnije. Naučni skepticizam je jednostavno načelo da se tvrdnje ne prihvataju bez odgovarajućih dokaza.

Pojam skeptik uglavnom se odnosi na osobu koja ne tvrdi ništa određeno, nego samo iskazuje svoje mišljenje, često uz ograde i dvoumljenje. To takođe može da bude neko čiji stav prema nepotvrđenim pojavama uglavnom počiva na neverovanju ili na odlaganju odluke dok se ne pribave dokazi koji će pomoći u njenom donošenju.