Franc Boas predlaže da se prvo razmotri pitanje rase kako bi pronašli šta se može reći o ovom spornom pitanju. Zatim analizira primitivnu kulturu i proverava da li se na bilo koji način određuju rasne karakteristike. Razmatrajući mnoge pisce stare generacije pokazuje da iako postoje različite rasne karakteristike, niko nikada nije mogao konkretno reći kakav je kulturni značaj takvih rasnih karakteristika. Pretpostavka o urođenoj nadmoći evropskih nacija i njihovih potomaka zasniva se na nadmoći izuma, obimu naučnog znanja, složenosti društvenih ustanova i nastojanjima da se unapredi dobrobit svih članova društva. Ta nepotvrđena pretpostavka leži u osnovi sudova o rasama, jer ako su ostali uslovi jednaki, jedna se rasa obično opisuje kao utoliko niža ukoliko se temeljnije razlikuje od naše.
Franc Boas smatra da je rasa kao biološka jedinica, kao populacija izvedena iz zajedničkog predaštva i posredstvom svog porekla obdarena određenim biološkim osobenostima, koje u izvesnoj meri mogu biti nepostojane jer su podložne mnoštvu spoljnih uticaja. Karakter jedne rase prvenstveno je određen nasleđem. Kada se jedna rasna grupa posmatra kao celina pretpostavlja se da će, ako se ne izmene uslovi, nasleđe dovesti do toga da se u uzastopnim naraštajima nalazi ista raspodela učestanosti formi to jest telesnih oblika. Anatomski tip, jezik i kultura ne moraju imati iste sudbine. Jedan narod može održati trajnost tipa jezika, a menjati kulturu ili očuvati trajnost tipa, a menjati jezik ili trajnost jezika a menjati tip i kulturu.
Na kraju Frans Boas zaključuje da ne postoji fundamentalna razlika u načinu razmišljanja primitivnog i civilizovanog čoveka. Bliska povezanost rase i ličnosti nikada nije uspostavljena, a koncept rasnog tipa koji se obično koristi čak i u naučnoj literaturi pogrešan i zahteva logičku i biološku definiciju.
