Nikada nisam imao ni oca ni majku, ali Montenja zato jesam, oduvek. Moji roditelji, koje nikada neću zvati ocem i majkom, odbacili su me još od prvog trenutka, a posledice njihovog odbacivanja osetio sam veoma rano, te sam otrčao u zagrljaj svom Montenju, to je istina. Montenj, oduvek sam smatrao, ima veliku, nepreglednu filozofsku porodicu, ali te članove filozofske porodice nikada nisam voleo više od svog Montenja, glave porodice.
Na putu ka kuli, u biblioteci nužno zamračenoj zbog najezde komaraca, oslobodivši se iz kandži roditeljskih, grčevito sam želeo da se uhvatim isključivo za jednog člana te francuske filozofske porodice, ali nikad nisam pomislio da ću, čak i u dubokoj tami, s takvom sigurnošću posegnuti i pronaći svog Montenja.
Iz pripovetke Montenj (zbirka pripovedaka Gete na sssamrti)
