Luis Kozer smatra da su sukobi imanentni svakoj društvenoj grupi i svakom društvenom sistemu. Pri tome naglašava da oni izviru iz nejednake raspodele retkih vrednosti i dobara, od kojih su posebno značajni: status, dohodak i moć.
Da bi potpunije sagledao ulogu sukoba u grupi i pratio tok sukobljavanja, Luis Kozer pravi razliku između neprijateljskih osećanja i društvenih sukoba. Neprijateljska osećanja su predispozicije za nastanak konfliktnog ponašanja, a sukob predstavlja poseban oblik neprijateljskih stavova ili osećanja koja se ispoljavaju u uzajamnom delovanju dve ili više osoba.
Neprijateljska osećanja prerastaju u sukobe kada raspodela prava i privilegija izgubi društveni legitimitet, što ne mora da bude uvek disfunkcionalno za društvene odnose u kojima se javlja. Za Luisa Kozera je društveni sukob predstavljao mehanizam prilagođavanja normi prema novim društvenim uslovima. On ističe da je sukob često neophodan da bi se društveni odnosi održali i razvijali i da društva rastu kada su u stanju da uspešno usmeravaju sukobe, čineći ih pokretačima, a ne kada ih nasilno potiskuju.
