Reč eksentričnost potiče od srednjovekovne latinske reči eccentricus, izvedene od grčke reči ekkentros, što znači van centra. Ova reč se prvi put pojavila 1551. godine kao astronomski termin koji je označavao krug u kojem Zemlja, Sunce ili druga nebeska tela odstupaju od svog centra. 1685. godine definicija je evoluirala od bukvalne do figurativne, a termin ekscentričnost počinje da se koristi za opisivanje nekonvencionalnog ili čudnog ponašanja.
Ekscentričnost se objašnjava na razne načine. Tako se ona određuje kao jednostavni kulturni nesporazum, kada na primer pojedinac pređe iz jedne u drugu kulturnu sredinu u kojoj ne može odmah da se prilagodi, i njegovo ponašanje zato izgleda neobično. Nekada ekscentrici nisu sposobni da shvate "norme" svoje kulture i društva, ili ih svesno odbacuju, jer ih smatraju nepotrebnim ograničenjima. Takođe, ponašanje koje se smatra ekscentričnim ponekad može da bude posledica mentalnog poremećaja.
Uz genijalnost, nadarenost ili kreativnost se često vezuje ekscentričnost pojedinaca, a njihovo ekscentrično ponašanje smatra se za jedan od spoljnih odraza njihove inteligencije ili "posebnosti". Takođe, ekscentričnost se često povezuje sa pripadnicima više klase u jednom društvu koji su zbog njihovog bogatstva i uticaja obično imuni na kritike ili čuđenja zbog nekonvencionalnog ponašanja.
Ekscentrici se obično nikada ne promene i ostaju verni svojoj individualnoj prirodi. Njihovo nepoštovanje ograničenja masovne kulture se stalno ponovo javlja. Oni neprestano ističu i ponovo uspostavljaju svoje osnovno pravo da budu ono što žele da budu. Njihovo unutrašnje bogato iskustvo im predstavlja osnovu za prosvećivanje i produbljivanje intuitivnog osećaja svoje potrebe za većom ličnom jedinstvenošću.
