Horizontalna pokretljivost je društveni proces koji podrazumeva pomeranje pojedinaca i grupa iz jedne društvene grupe u drugu tako da se zadržava uglavnom isti društveno-ekonomski status.

Sociološki je mnogo značajnija vertikalna pokretljivost kada pojedinci i grupe bitno menjaju svoj društveno-ekonomski položaj, tako što prelaze u drugi sloj, viši ili niži na lestvici socijalne stratifikacije. Pri tome se ona odigrava kao međugeneracijska kada dolazi do promena društveno-ekonomskog statusa između pripadnika različitih generacija ili kao unutargeneracijska pokretljivost koja podrazumeva statusne promene koje pojedinac doživljava u toku svog života.

Prostorna pokretljivost je fizička pokretljivost pojedinaca i društvenih grupa u određenom geografskom prostoru. Ona je najviše izražena u migracijama.

Društva se razlikuju u meri u kojoj je društvena pokretljivost dozvoljena. Neka društva su zasnovana na zatvorenom klasnom sistemu u kojima je kretanje iz jedne klase u drugu skoro nemoguće. U sistemu kasti, na primer mobilnost je strogo ograničena okolnostima nečijeg rođenja. U otvorenim klasnim sistemima je, međutim pripadnost klasnom sistemu zasnovana više na individualnom postignuću nego što je propisana.