Tajna života je u tome što svako sam sebi mora sašiti košulju, a čudesno je što je muškarac može isto tako dobro sašiti kao i žena. U beskonačnoj rezignaciji leži mir i spokoj i uteha u bolu, naime, kad god se kretanje izvodi normalno. Međutim, meni uopšte ne bi teško palo da napišem čitavu jednu knjigu kada bih hteo da ispitam različita neshvatanja, naopaka stanovišta, nemarna kretanja, na koja sam u svom skromnom iskustvu samo ja naišao. Ljudi veoma malo veruju u duh, a o duhu se upravo radi, ako čovek hoće da sprovede ovo kretanje; radi se, naime, o tome da kretanje nije samo jednostavni rezultat neke dira necessitatis; što ona više učestvuje, to je sve neizvesnije da li je kretanje normalno. Ako neko hoće da argumentiše otprilike nekako ovako; da, naime, hladna neplodna nužnost, nužno mora sudelovati u kretanju, onda on time kazuje da niko ne može doživeti smrt pre nego što stvarno umre, što mi se čini grubim materijalizmom. Međutim, u našem vremenu ljudi se ipak sve manje brinu za izvođenje čistih kretanja. Kada bi neko ko hoće da nauči igranje rekao: “Evo već su prošli vekovi kako pokoljenja za pokoljenjima uče položaje, krajnje je vreme da ja ovo iskoristim i bez okolišenja počnem sa francuskim plesovima“, ljudi bi mu se pomalo smejali: ali u svetu duha ovako razmišljanje se smatra sasvim prihvatljivim. Šta je onda obrazovanje? Trebalo bi da verujem da je to kurs kroz koji pojedinac prolazi, da bi samog sebe dostigao; a onome ko ne želi da pohađa ovaj kurs, vrlo slabo pomaže čak i to što je možda rođen i u najprosvećenijem dobru.
Dira necessitasis - Okrutna nužnost, Horacijev izraz iz Oda.
Iz dela Strah i drhtanje
