Sa kakvom smelošću možeš još govoriti o životu kad si ga sasvim uništio u sebi? Više poštujem čoveka protivrečnih želja, koji je nesrećan u ljubavi i očajan, nego hladnog mudraca, oholog i odbojno ravnodušnog. Ne mogu da zamislim odvratniji svet od sveta mudraca. Trebalo bi zauvek uništiti sve mudrace na Zemljinoj kugli da bi život i dalje bio kakav jeste: zaslepljen i iracionalan.
Svaka država bi dobro postupila da pohapsi sve mudrace i zatvori ih u napušteni zamak, da ne bi nikoga više uznemiravali. Mrzim mudrost onih ljudi koje istina ne boli, koji ne boluju od nerava, mesa i krvi. Treba proglasiti ništavnim sve istine uškopljenih ljudi, koji razmišljaju bez sperme u mozgu, bez teskobe i očajanja. Poštujem samo vitalne istine, organske i spermatske, jer znam da ne postoji istina, već samo žive istine, plodovi našeg nespokojstva. U pravu su svi oni koji živo misle, jer ne postoje odlučujući argumenti protiv njih. Čak i kada bi postojali, oni ne mogu biti oboreni, osim u istrošenosti. Jer ljudi, koji traže istinu, mogu osećati samo žal. Ili mudraci ni do sada nisu razumeli da istina ne može da postoji?
Iz dela Na vrhuncu beznađa
