Polazni stav Džeremija Bentama u etici je da je stepen u kojem naši postupci doprinose postizanju zadovoljstva i izbegavanju bola jedino merilo njihove moralne ispravnosti. On smatra da ne postoje viša i niža zadovoljstva u kvalitativnom smislu.

Zadovoljstva se porede samo na osnovu njihovih kvantitativnih odlika i zato je od dva zadovoljstva bolje ono koje je veće zadovoljstvo u čisto kvantitativnom smislu. Džeremi Bentam ističe sedam dimenzija na osnovu kojih se može meriti zadovoljstvo. To su: intenzitet, trajanje, izvesnost, bliskost, plodnost, čistota i obim. Svaki čovek razmatra zadovoljstvo i bol koji proizilaze iz nekog postupka na osnovu ovih sedam dimenzija. Na osnovu njih određuje se tačno kvantitativno vrednost nekog postupka, što omogućava i da se precizno i u duhu nauke odluči da li je jedan postupak ispravniji od drugog.

Za Džeremija Bentama moral je u suštini aritmetika koja treba da izračuna koje ponašanje i delovanje daje najbolje rezultate i čoveku donosi najveću sreću i korist ili štetu. Pri svakom radu čovek treba da izračuna koliko mu pruža zadovoljstva, a koliko nezadovoljstva. Kada račun pokaže višak zadovoljstva delo se smatra za dobro, a ako pokaže manjak za zlo.

Čovek se osvrče na drugog, jer mu to postaje korisno, smatra Džeremi Bentam. Tako po njemu i želja da se učini dobro drugim ljudima nastaje iz individualnog interesa čoveka, jer se tako osigurava i sopstveno dobro. Zato cilj moralnog delovanja glasi: unapređuj opšte dobro ili radi u cilju što veće sreće što većeg broja ljudi.