Naš cilj je sada jasan: treba da pokažemo da je kuća jedna od najvećih sila integracije za misli, za sećanja i snove čoveka. Spajajući princip u toj integraciji, to je sanjarenje. Prošlost, sadašnjost i budućnost daju kući različite dinamizme koji se često mešaju, sudarajući se ponekad ili izazivajući se međusobno. Kuća u životu čoveka odstranjuje neizvesnosti, ona u izobilju pruža svoje savete kontinuiteta. Bez nje bi čovek bio razbijeno, rasuto biće. Ona podržava čoveka kroz oluje neba i nepogode života. Ona je telo i duša. Ona je prvi svet ljudskog bića. Pre no što će biti "bačen u svet", kao što to propovedaju brzoplete metafizike, čovek biva položen u kolevku kuće. U našim sanjarenjima kuća i jeste uvek velika kolevka. Konkretna metafizika ne može da prenebregne tu činjenicu, tu prostu činjenicu, utoliko pre što je ta činjenica vrednost, velika vrednost kojoj se vraćamo u našim sanjarenjima. Biće je odmah jedna vrednost. Život počinje dobro, on počinje zatvoren, zaštićen, sav utopljen, u krilu kuće.

Iz dela Poetika prostora